Чтецирали су богослови: Милош Стојковић, Ђорђе Милутиновић, и Никола Марковић.

За певницом су били оци храма Светога Саве са верним народом.

По прочитаном Јеванђељу по Луки, Преосвећни је протумачио прочитани одељак:

„Око Господа је био сабран један део народа и међу њима је био један део фарисеја и они су стално покушавали да кушају Господа. А све то тражећи оправдање за неверовање да је Христос Месија, да је Спаситељ света. Када Христос каже да је овај нараштај зао, он мисли на злоћу фарисеја која се граничи са безумљем. Којим? Безумљем што су ти исти фарисеји гледали чуда која је Господ чинио, како је Господ оздрављивао болеснике, како је слепима давао вид, како је браћо и сестре глувонемима отварао слух, како је васкрсавао и бесомучнике исцељивао и ништа им није значило да поверују да таква дела припадају Господу Христу. Зашто су тражили оправдање? Да би тражили оправдање да је Христос Спаситељ света и да би Христос дао њима посебан знак да је Он Син Божији да је Он Спаситељ света, и да би због тог знака поверовали у Њега. Господ се не позива на то: „Па ево ја васкрсавам и исцељујем“. Он оставља свакоме човеку да се увери у чуда Божија, а да би човек поверовао у чуда он треба да има веру. Господ провиди до дна душе њихово лукавство, лицемерство, и одговара им да им се неће дати знак, односно неко друго чудо осим онога што је чини како би они поверовали у њега, осим чуда са пророком Јоном који је као што знамо био три дана у утроби кита. Господ им одговара да неће им се дати знак осим знака пророке Јоне, осим знака који преображава, символише, тј који је знак крсне смрти, пребивања Господа три дана у утроби земље.“

У наставку Преосвећени се дотакао промисла Божијег и провиђења: „Ништа не бива без промисла Божијег, па је пророк Јона ушао у море и кит га је прогутао, али Господ чува човека, човека који има смирења, човека који има вере у Бога, Бог њега чува, јер Бог не жели нико да пропадне, него хоће како каже Јеванђеље да се спасу и да дођу у познање истине. Као што је Јона био знак за те људе Ниневљане, тако ће Син Човечији бити знак нараштају овоме. Смрт је највећи знак браћо и сестре свељубави Христове и свемилости. А Васкрсење је највећи знак свемоћи Божије. И тај највећи знак даће се фарисејима, али они ни тада неће поверовати у Божанство Господа Христа... Најстрашније је када човек хоће да буде мерило у животу у смислу да он буде тај који прописује мерило а не да прихвата мерило живота, то је Јеванђеље и речи Христове. Како је пророк Јона праслика Христовог Васкрсења? Јона је био у утроби кита три дана а Христос је био телом у земљи три дана. Другим речима Јона је био слуга а Христос је био Господар. Он је Господар живота и смрти браћо и сестре. Јона је изашао из утробе китове Христос је Васкрсао из мртвих. Јона је проповедао пропаст Ниневљанима а Христос је дошао да благовести Царство Небеско. Ниневљани су поверовали у речи пророка Јоне без знака, они су веровали да је послат од Бога и ту сумње нема, јер кад имаш веру нема сумње. Ти онда живиш по вери али када ниси јак у вери и не верујеш како треба да верујеш онда се у теби јавља сумња а сумња је болест. Почнемо да сумњамо у човека и када не требаш онда у тој сумњи исконструишемо да је неко такав и такав, и то прихватамо. Што је сумња код човека присутна? Постоји страх, није се утврдио у вери. Вера је та сила и моћ са којом све можемо да чинимо. Зато је Господ рекао: Ко има вере њему је све могуће. Браћо и сестре ови људи Ниневљани су поверовали у речи Јонине без икаквог знака, а Христос је учинио толико чуда да му поједини нису поверовали. Христос се јавља као владика и Господ света, Који је дошао сам не са претњом, не са тражењем рачуна са онима који не верују у Њега. Бог је дао слободу човеку, можеш да верујеш и да не верујеш, то је твоја слобода. Шта добијаш од те слободе када злоупотребиш? Шта добијаш када верујеш и шта добијаш када не верујеш? Kада верујеш добијаш самога Христа. Када не верујеш то је празан човек, а празан човек је као незапослен човек. Онај који није запослио себе, не ради на своме спасењу он измишља, он смишља и тражи управо оправдање за свој нерад и нехат. Господ се није обрачунавао са тим људима, него је он дошао да опрости грехе, и опростиће се сваком човеку грех који искрено покаје. Покајање је процес, што је већи грех то је већи процес покајања. Како кажу свети оци, колико си живео у греху, два три пута више треба да живиш у покајању да би ти се грех опростио. Нека и ми чврсто поверујемо у Христа и Његова чуда па ћемо се спасити али не без вере. Који прилази Богу он треба да верује да Он постоји и да Бог награђује оне који верују. Вером ходимо а не знањем. То што мислимо да имамо неко знање то знање није повезано са вером у Бога, то знање не значи ништа за спасење. То знање га чини гордим. Апостол Павле каже: „Знање надима а љубав изграђује“. Погледајте који о себи мисле високо. Они не виде никога осим себе. Они не могу да се сконцентришу. Они само лутају, хватају маглу што би рекао наш народ. Када имамо веру не треба нам никакав знак имамо све што нам је Господ дао за спасење. Само треба да верујемо и да читамо Јеванђеље и да се трудимо да се исправљамо. Бог вас благословио!”

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

У наставку свете литургије Преосвећени је причестио верни народ и поделио иконице као сећање на заједничку молитву.

ђакон Александар Ђорђевић