Својим појањем су ово Литургијско сабрање увеличали чланови певачког друштва “Србски Православни појци” из Београда.
Након читања Светога Јеванђеља, Епископ Јован је окупљеним верницима честитао њихову крсну славу и поучио их својом беседом о Светим анђелима Божијим:
“У име Оца и Сина и Светога Духа,
Браћо и сестре срећна слава свима вама који данас славите, прослављате Светог Архангела Михаила и остале небеске силе као своју крсну славу. Ми у данашњем Јеванђељу које је данас овде прочитано браћо и сестре, чули смо како је Господ рекао ученицима: “Ко вас слуша мене слуша, а ко се вас одриче мене се одриче. Јер се одриче Онога који ме је послао”. Заиста браћо и сестре ко слуша науку Божију и који твори науку Божију, који се труди да живи по науци Божијој тај човек заиста живи у Богу, тај човек и такав човек живи по Богу. И као што смо такође чули из данашњег Јеванђеља, кад су апостоли ишли да проповедају реч Божју међу народом, а Господ их је снабдео Духом Светим да су они лечили болеснике да су мртве васкрсавали и многа друга чуда чинили каже Јеванђеље и вратише се каже са радошћу Господу и рекоше Му Господе и демони нам се покоравају у име Твоје. Пазите браћо и сестре и демони нам се каже покоравају у име Твоје. Онај, понављам који слуша реч Божију који има Бога у себи и Богом живи, значи тог човека не може ни једна никаква нечастива сила да удари. Јер је сила Божија јача, моћнија од свих сила браћо и сестре невидљивих. Али Господ хоће да спасе своје ученике од гордости да не би као људи сами помислили да они и демоне истерују из људи него каже Господ: “Немојте се радовати томе толико већма боље се радујте што су ваша имена написана на небесима”. Е то је оно браћо и сестре о чему ми треба да размишљамо и да водимо рачуна а то је да ли нам је име записано у књигу живота. Име наше је записано у књигу живота приликом нашег рођења, поготово приликом нашег крштења, али да ли водимо рачуна да случено не буде избрисано наше име из књиге живота. Неко ће рећи како то. Па ко не живимо по Богу, ако не живимо по заповестима, ако не живимо хришћанским животом, самим тим нама се брише име из књиге живота. А чијег имена нема у књизи живота тај човек неће живети у вечности са Богом и по Богу, неће живети у светлости Божијој него живети у оној тами. А браћо и сестре Бог је дао нама свакоме нама дао анђела и они записују та имена наша они записују сва наша добра дела да нам се нађу кад излажемо пред лице Божије, али на жалост као што је и сатана био анђео све док је слушао Бога и творио речи Божије, он је био анђео, кад је престао да слуша Бога, почео да слуша себе, почео да слуша онога нечастивога, био је каже збачен са неба и створио је оне друге анђеле, нечастиве, који такође записују наша недела која чинимо у овоме животу, јер у дан кад будемо изашли пред лице Божије, у дан када буде Господ судио живима и мртвима, пред нас ће изнети се и добра и лоша дела. Дакле браћо и сестре тај анђео отпали анђео како рече и данашње Јеванђеље виде каже сатану како паде са неба, то нам је диван пример браћо и сестре да водимо рачуна да не паднемо. Кад је могао да падне анђео како да не паднемо ми људи којима је огреховљена природа, који имамо слабу природу, који смо грешни, а сви смо грешни, али није страшно пасти, страшно је не устату. Не устаје ко, онај који са падом изгуби веру, а онај ко изгуби веру он губи и наду браћо и сестре и он нема чему да се нада, он је пао и он мисли нема ми више ништа што би могло да ме уздигне. Међутим, има невидљива рука Божија браћо и сестре која је испружена свакоме од нас и управо рука Божија је ту када паднемо да нас подигне али треба да затражимо помоћ. Треба да замолимо Бога, да кажемо Господе верујем да ме Ти можеш подићи и подићи ће нас Господ само ако желимо и ако се трудимо браћо и сестре. Анђели су наша небеска браћа, ми на свакој Литургији браћо и сестре када служимо ми говоримо, молимо се боље речено, ону дивну молитву када каже: “Ми који херувине тајанствено изображавамо и Животворној Тројици се поклањамо и трисвету песму певамо, сваку каже сада животну бригу оставимо”. Ето на шта нас позива Литургија. Ми смо људи оковани бригама, невољама, патњама, али и радостима, али Црква нас позива на Божанствену Литургију да се на Литургији сретнемо са Богом и једни са другима,јер знате да често говорим свака Литургија спуста небо на земљу, а земљу уздиже на небо. И зато нас Литургија опомиње да бар док смо на Литургији да покушамо ако ништа друго да оставимо сваку животну бригу и да земаљску бригу и да се посветимо спасењу браћо и сестре. Да мислимо на Бога, да мислимо на онај други свет, да мислимо браћо и сестре на живот вечни. И ова песма Литургијска је повезана са оним у шта ми у ствари верујемо и шта желимо да будемо а то је да будемо написани записани у књигу живота. Књигу живота вечнога, због тога имамо уствари и једну бригу би требали да имамо, али ону главну бригу да тако кажемо, имамо и других брига, али то је да будемо са Богом, да будемо браћо и сестре у Богу, да будемо уз Бога и да Бог буде са нама и око нас. А кад је Бог са нама нема нечастиве силе која може да нас дотакне и да нас уништи браћо и сестре. Бог је сила. Ђаво има моћ али нема свемоћ, свемоћ је у Богу браћо и сестре, зато се и ђаволи плаше Бога кад ће да дође, зато што ће бити побеђени, зато што ће зло бити побеђено браћо и сестре. Дакле нико нас не учи боље како да и ми подражавамо живот анђеоски од Светога Архангела Михаила који непрестано како кажу Свети Оци, како читамо у житијама и како се молимо, који непрестано стоји у трепету, у слави, у сили, у светлости пред Богом. Дакле зато славимо Светог Архангела Михаила и све бестелесне небеске силе које управо тако чине што су пред лицем Божијим, што су наши заштитници, што су наши молитвеници, и ми управо као што рекох на Божанственој Литургији изображавамо служење бестелесних сила небеских. Зато не служим ја један Литургију, него данас сви служимо, сви заједно прислужујемо како то наш народ има дивну реч па каже идем да прислужим свећу, идем да прислужим кандило, то значи да саслужујем да учествујем да допринесем било шта тој светињи Божанствене Литургије која нас посвећује и која нас просвећује. Дакле браћо и сестре каже ми изображавамо служење бестелесних сила небеских и како и певамо на свакој Литургији и Животворној Тројици и каже трисвету песму певамо. То је анђелоска песма браћо и сестре, то је она песма коју чујемо на свакој Литургији, “Свет, свет, свет, је господ спасавао, пуна је небо и земља славе Божије”. Да би ми браћо и сестре осетили то присуство славе Божије треба да се потрудимо да славу Божију задобијемо, треба да се потрудимо да задобијемо Бога у себи, да Бога сместимо у себе, а кад Бога сместимо у себе браћо и сестре онда у нама неће бити оне нечастиве силе које нас наговарају не да чинимо добро, него да чинимо зло. Нечастиве силе нам говоре немој да волиш другог човека, мрзи другог човека, а анђели нам кажу воли човека. Мржња је, често говорим једно страшно стање човеково, то је у ствари једно болесно стање. Зашто? Зато што мржња браћо и сестре измени ум човеков, промени ум човеков и ум човеков више не може да спознаје шта је истина, а шта је лаж, шта је добро, а шта је зло. Мржња толико изопачи човеков ум да човек онда и када зло чини он мисли да чини добро. И зато имамо једну дивну молитву којој се молимо, каже: “Расијани мој ум сабери Господе”. Расејан човек није темељит човек, он је сав расејан, сав растужен и зато нам треба браћо и сестре да се сабирамо у себе са Богом и кроз Бога браћо и сестре. Дакле, све те небеске силе су призив, анђели су призив нама људима да будемо као анђели на небесима по свом животу и да свој живот браћо и сестре усаглашавамо њиховим животом. Неко ће казати па ја нисам анђео. Па ниси. Ми нисмо ни створени савршени, али нам је дато и задато да се усавршавамо браћо и сестре, да постанемо као анђели то јесте они не могу зло да чине браћи и сестре не могу да мисле зло. Свети ангели су наша као што рекох наша небеска браћа, они браћо и сестре благосвесте нама вољу Божију. А воља је Божија да се сви ми спасемо, то Бог хоће, неће Бог да човек пропада, човек је Икона Божија, човек је слика Божија све док верује у Бога, док Бога носи у себи, као што рекох док Бога живи и све док добро чини по вољи Божијој. Дакле, браћо и сестре они кажем благовесте нама вољу Божију али нам и откривају тајне Божије, тајне Божије на земљи. Они извршавају вољу Божију и јављају људима ту вољу Божију. Анђели су увек јављали оно што је за наше спасење. Сетите се Архангела Гаврила, који је од Бога био послан, Бог шаље анђеле браћо и сестре. Пресветој Богородици да јој јави ону радосну вест да ће родити Спаситеља света. Бог је објавио и рођење светога Јована Крститеља. Односно анђели су објавили, и они нам објављују, само је важно шта ми слушамо, да ли анђела свога кога смо задобили на свом крштењу или слушамо оног нечастивога који неће мир. Ђаво неће мир, ђаво хоће немир. Ђаво неће слогу, он хоће рат. Е зато човек треба у ствари да поведе рат у себи, јер у човеку је и зло и добро, браћо и сестре. Да поведе рат против зла у себи и онда ће тек видети како ће изаћи као победиоц, победилац ако рат добије који води у себи. Дакле браћо и сестре анђели су јавили кажем све оно што је потребно за наше спасење, само, понављам у себи и вама питање је кога ми слушамо, оног нашег анђела или оног нечастивог духа браћо и сестре. Они нам објављују још и једну важну службу који, па да смо управо на служби да добијамо анђела Божијега браћо и сестре који нас упућује који нам пропутује пут за живот вечни. Ми који данас прослављамо овај диван празник, и ви сви који прослављате Светог Архангела Михаила као своју као што рекох крсну славу, треба браћо и сестре да призовемо сви у помоћ небеску војску, она је много, много је војске небеске, много је и оне нечастиве војске, али ми да призовемо у помоћ војску небеску са светом Архангелом Гаврилом и осталим небеским бестелесним силама да нас науче браћо и сестре побожности. Да нас науче вери, да нас науче браћо и сестре да служимо Господу Богу нашем Исусу Христу, и да служимо браћо и сестре Пресветој Тројици. Подобно управо анђелима, јер они служе а и они извршавају вољу Божију. То је оно што је важно и на шта нас они упућују да и ми ако хоћемо спасење, ако хоћемо мир међу нама да извршавамо вољу Божију. И док човек извршава вољу Божију он ће извршавати све што је добро али кад човек замени вољу Божију својом вољом па извршава ону своју вољу, а људска је воља браћо и сестре колебљива, час оваква, час је онаква, а воља је Божија рекох, да се сви спасемо. Кроз ту свету службу открива се и смисао служења Богу браћо и сестре, смисао живота а смисао живота се испуњава управо када се сабирамо на Свету Литургију, јер сазнајемо шта је смисао живота. Смисао је живота да се спасемо браћо и сестре. Да се сјединимо са Богом, кроз свету Тајну Причешћа, и зато је Литургија браћо и сестре Тајна Цркве, Тајна Божија браћо и сестре. Некад би нам Свети архангел Михаило и остале небеске силе помогли да ходимо, да идемо путем Божјим а не путем ђавољим, да идемо путем, да ходимо путем Божјим а то је једини пут спасења а то је пут који нам је Господ оставио јер је он рекао: “Ја сам пут, истина и живот”. Сви други путеви су лажни, сви други путеви су обамана за човека, само је једини тај пут Божији, и зато нас анђели браћо и сестре руководе и они нас у ствари усмеравају да идемо тим путем Божијим да идемо спасењем, а кад човек иде путем Божијим и кад човек иде спасењу он је у радости. Он осећа радост што је човек, он осећа радост што се среће са човеком, што може човека да загрли што може у човеку да види лице Божије, јер сви смо ми створени по слици и прилици Божијој, зато Свети Оци кажу видех лице брата видех лице Бога. Требају нам анђели да нас воде, и да нас руководе, слаби смо браћо и сестре, слаби смо и у вери слаби смо и у добродетељи, слаби смо у милосрђу, слаби смо у љубави, слаби смо у нади, слаба нам је воља и жеља да се мењамо. Али анђели су ту који се моле за нас и знате бар ми старији знамо како су мајке наше училе децу пред спавање, каже: “Идем спати бога звати и анђеле призивати”. Призовимо анђеле Божије и кад лежемо и кад устајемо и кад ходамо јер никад не знам шта нас може на том путу спасења снаћи, али кад имамо веру, кад имамо анђела кога не љутимо свога, анђела као заштитника свога, бићемо спасени. Бог хоће да се спасемо само ми треба да желимо.
Срећна слава и Бог вас благословио!”
Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована
По Светој Литургији Епископ Јован је пререзао славски колач у дому Архијерејског намесника орашачког, протојереј-ставрофора Миће Ћирковића и протинице Марице чији је био увежени и увек драги гост на славској трпези.
јереј Немања Искић