Владики Јовану је саслуживао Епископ Украјинске православне цркве Господин Никита ивано-франковски и коломејски, који је био гост игумана Евтимија са својом пратњом. У евхаристијском слављу учествовало је свештенство шумадијске и гости из нишке епархије и дељадровско-илинденске епархије Македонске православне Цркве – Охридске архиепископије.
Преподобног монаштва је било из манастира: Гргетег, Суково, Ковиљ, Свети Стефан код Врања, Радошин, Липар, Саринац, Шуљковац. Верни народ је дошао са свих страна, па је тако од 100 људи било око 50 монаха и монахиња, и око 50 верника.
Преосвећеним архијерејима саслуживали су: високопреподовни архимандрит Доситеј, настојатељ манастира Гргетег и архимандрит Серафим, настојатељ манастира Суково, са протођаконом Иваном Гашићем и ђаконом Марјаном из Черновитско-буковинске епархије Украјинске православне Цркве. Чтецирали су вероучитељи Бојан Тодоровић и Никола Ралевић, а појао је Београдски мушки хор на челу са ђаконом Владимиром Руменићем.
Владика Јован је надахнуто беседио:
“Драга браћо и сестре, нека је благословен Бог у Светој Тројици који нас је Духом Светим сабрао у ову свештену обитељ да првенствено у њој данас служимо божанствену Литургију, а Литургија је највеће дело које се може вршити на овоме свету. Литургија која нам предокушава и отркрива Царство небеско, то је та иста Литургија која своди небо на земљу, а земљу уздиже на небо. И ми кад смо на Литургији сабрани једним Духом, али Светим Духом, ми на тај начин најбоље сведочимо јединство са небом и земљом, јединство са Богом, јединство једних са другима. И ето, то јединство без обзира где смо, где живимо, на ком полу, али знамо једно – да нас Света божанствена Литургија обједињује, уједињује и сједињује. И ето, ми данас имамо велики благослов Божији што је са нама Његово преосвештенство владика Никита са својом пратњом, који данас управо служећи Божанствену Литургију, понављам – ми потврђујемо то јединство. Које јединство? – Оно јединство које је било и јесте у православном свету. Оно јединство које су најбоље показали први хришћани како то описује Свети апостол Лука у делим својим и каже за хришћане: “Они имађаху једну душу и једно срце; и не говораху, ово је моје, ово је твоје, него ово је наше”. И док ми тако доживљавамо Божанствену Литургију као заједничко дело, јер пазите, понављам често вама и себи – не служим ја само Литургију. Сви који смо сабрани у Име те Свете Тројице – сви ми служимо. И зато треба да имамо тај осећај те благодати Божије и осећај светиње Божанствене Литургије да увек имамо на уму кад дођемо на Божанствену Литургију да смо закорачили једном ногом у Царство небеско. Зато и храм који означава небо јесте да нас подсети да је храм дом Божији. А у дому Божијем ко обитава, ко живи? – Сам Бог у Светој Тројици. Иако знамо шта је Литургија онда ћемо знати шта је Црква. Ако знамо шта је Црква, ми ћемо знати шта је Литургија. Не можемо Црквуодвојити од Литургијени Литургију од Цркве. Као што не можемо ни Христа одвојити од Цркве, јер ако Христа одвојимо од Цркве Он није Христос. Али ако Цркву одвојимо од Христа, онда она није Црква и другим речима и ми нисмо Црква ако смо одвојени од Христа. Неко ће казати: “Па ја нисам одвојен од Христа”. Проверимо. Није само довољно што ћемо ми исповедити веру кад нас неко пита да ли верујемо, да ли идемо у цркву, да ли се причешћујемо... Све је то добро, али није довољно. Јер ми када не слушамо Цркву ми смо уствари себе одвојили од Цркве. Зато што Црквом не влада ни овај, ни онај, и Црква није ни Петрова, ни Јанкова, ни Јованова него је Црква Божија. Црква је Божија и зато кад не слушамо Цркву ми себе одвајамо из Цркве. А одвојимо ли се из Цркве - нема нам спасења. Не слушамо ли Цркву – нема нам спасења. Па да си не знам какав светац... Јер само у Цркви и кроз Цркву, кроз ту заједницу, кроз Божанствену Литургију ми се сједињујемо. И благо нама и ту треба да будемо Богу благодарни што нам је Христос дао себе, што нам је дао Цркву и што нас је примио да будемо чланови Цркве. Јер ми у Цркву улазимо кроз Свето крштење. И док смо год у Цркви и са Црквом овакви какви јесмо – и праведни и грешни – имамо сигурност за спасење, а одвојимо ли се од Цркве нема нам спасења. Можда један од најбољих Светих отаца када је описивао шта је Црква то је Свети Јован Златоусти кад је казао: “Црква вам је као онај одбрамбени зид, а зид за шта служи? – Да неко не уђе унутра. И док си ти и ја у том зиду Цркве Божије, ми имамо наду на спасење. Онда знамо и док живимо Црквом, док се молимо, док се трудимо да живимо јеванђелски, да испуњавамо колико толико бар заповести Божије, ми смо на путу спасења јер смо заштићени и од видљивих и од невидљивих непријатеља. Али ако ми хоћемо да умујемо својим умом, па хоћу да провирим тамо иза онога зида да видим шта је то тамо – а човек је радознао, он воли радозналост. Помолиш ли се, ти си изашао из оног оквира који те спасава, а тамо те чекају непријатељи и духовни и телесни. А они непријатељи не могу да уђу. Тако не може ни непријатељ да уђе, нечастива сила у нас ако смо у Цркви и ако смо Христа сместили у срце своје. Јер ако је Христос у нашим срцимаонда смо ми испуњени Богом, онда у нама нема празнине да искористи она нечастива сила па да убаци – е, данас овоме убацујем “мисли овако”, ономе убацим, кажем “говори овако овоме”, овај овакав, онај онакав...” Ако тако будемо чинили онда смо празни, онда нас не испуњава Дух Свети, него нас испуњује онај дух нечастиви, а ко воли духа нечастивог? Коме дух нечастиви може да помогне у било чему? – Не може. Али када је Дух Божији у нама, када живимо Духом Светим, онај нечастиви нема места ту да се приближи а камоли да нас освоји. Ево ми данас прослављамо управо таквог једног Светог човека, светитеља и угодника Божијега, великог молитвеника, великог поборника вере православне, Светог Евтимија Великог. И он је с правом назван великим. У чему је он то био велики. Био је велики на првом месту у прослављању Бога. А човек кад прославља Бога он ће да прослави и човека. Ако не прославља Бога, његово прослављање човека је лачно, лицемерно, фарисејски. Јер ми до човека долазимо преко Бога и до Бога долазимо преко човека, преко тог другог. Е тај Свети Евтимије кога данас прослављамо и који је небески заштитник нашег игумана Евтимија, тај велики Свети Евтимије није се он трудио да сазна шта ли ради тамо неки човек не знам где и на ком месту, шта говори, какав је. А ми данас нажалост преко ових модерних средстава, ми смо више на томе, на тим везама, него што ли смо на молитвенику, него што ли смо на Јеванђељу, а то стално хоћемо само радозналост да умиримо – шта то тамо неко ради, шта он то чини. Е ако ће нам та тахника заменити Јеванђеље, онда смо пропали. А ми једино себе можемо исправно измерити кроз Јеванђеље и Јеванђељем. Ако будемо се држали Јевађеља, читали Јеванђеље, покушали да живимо Јеванђељем, онда нас неће интересовати греси дргуих људи, него ће нас само интересовати како да се молим за другог, како да га заволим, управо Духом Светим, а не да га заволим са телесне стране. За све то треба нам живот јеванђелски, треба нам молитва, а ми из житија Светог Евтимија читамо како је управо њега његова мајка Дионисија измолила од Бога молитвом. Видите колико је силно дејство оне праве, искрене, смирене молитве. И није само Свети Евтимије измољен молитвом. Ако читамо Житија Светих ми ћемо видети како су велики људи управо били измољени молитвом. Немојмо ићи даље, погледајмо и нашег Светог Саву. Па он је измољен молитвом. Зато је и живот Светог Евтимија био сав у молитви, био је сав прожет молитвом. Молитва је била његов разговор и са Богом и са другим људима. Молитва нас чини праведнима. Хоћеш да будеш праведан? – Моли се, исповедај се, признај себи себе. Тражи опроштај, тражи молитву, тражи милост од Бога и добићеш је. Кад сам говорио о овоме ко је измољен од Бога – не треба нам даље да идемо – зар није Свети Јован Крститељ измољен од Бога? Тај велики пророк Божији – тај који је пропутио пут Христу да Христос дође на ову земљу. Свети Евтимије како смо то могли да чујемо у синоћној једној стихири која се певала на вечерњој где се каже да он није дао сна својим очима, нити је дао дремеж својим трепавицама све док није себе очистио од страсти. Страсти су опасан грех; ако не владамо страстима и ако их се не чувамо оне су као она велика поплава а она све носи и руши све испред себе. Тако и нас руше страсти. Поготово кад се саживимо са њима. Не можемо ни страсти тако лако да обуздамо – оне су опет као ветар како кажу Свети оци, а ветар дува, продувљава. Нисмо ми на том степену светости па да се можемо сачувати од страсти кад ветрови дувају. Али ми знамо ако ветар усмеримо на једну страну, ако препреку направимо, онда ће дувати тамо где смо му дали смерницу. Е то је важно, да не дамо смерницу страстима да владају нама. Нећемо се никад у потпуности ослободити. Јер су људи од душе и тела. Али имао је и Свети Евтимије страсти јер је био жив човек, али је он био испуњен страхом Божијим. А онај који је испуњен страхом Божијим, тај страх Божији њега чува од грега, чува га од зла, од свега онога што га одваја од Бога. Тај страх, то није страх да ми треба да се плашимо Бога или како данашњи - под знацима навода - духовници плаше 'Бог ће да те казни, Бог ће да те баци у огањ, Бог ће да ти чини ово...' Е Боже опрости, нема Бог паметнија посла. Бог није страх, Бог је љубав. Али ми не можемо осетити љубав Божију према нама ако не узвратимо нашом љубављу према Богу и према другима. Зато је премудри Соломон и рекао 'почетак мудрости је страх Божији'. Хоћеш да будеш мудар по Богу? – Имај страх да се не огрешиш о ту велику љубав. Баш исто онако кад волимо неког човека, неку особу – па шта радимо? – Па трудимо се да је не повредимо, да се не огрешимо. Па то је исти однос такав и са Богом. Јер на крају крајева Бог од нас ништа више не тражи да ми према Њему чинимо, него што треба да чинимо једни другима. Е сад је само питање шта човек и кога човек изабира за свог сапутника, за свог друга, за свог пријатеља, а сваки од нас окупља око себе онакав какав је он. И није онда светоотачка мисао безначајна кад каже 'ако не знаш какав је човек само погледај с ким се дружи'. Хоће ли се грешник са праведницима дружити? – Никако. Хоће ли се лопов сапоштенима дружити? – Па никако! Зато, браћо и сестре, да се ми прво молимо Богу да ми будемо окружени Богом, а кад смо окружени Богом и живимо Богом, ми ћемо бити окружени и добрим људима. Или на крају, ако си добар, а Бог је једини добар, ако си честит, ако си поштен, онда ће се ти поштени људи и окупљати око тебе, а ако си у нечему оном другом, супротном, онда ће се исто тако окупљати. Али шта је ту проблем? – Проблем је што ми знамо да се уваљамо и са таквим људима и да нам чак буде угодно. Зашто? – Зато што нисмо спрали са себе оно што треба да сперемо. Е то је оно што Свети апостол Павле каже: “Свиња се окупала, па се поново у блату ваља”. А ми смо окупани благодаћу Духа Светога. Ми смо окупани и опрани Светим крштењем. Ми се купамо и перемо духовно кроз Свете тајне и Свете врлине. Е кад нам је Бог све то дао, а нема човека без греха, па ми баш и јесмо у Цркви зато што смо грешни. Зашто? – Па што је Црква болница. Што је Црква радионица која прерађује највећег грешника у највећег светитеља, само ако то човек да - да буде прерађен. А ко ће се дати да буде прерађен – онај ко има смирења, онај ко има веру у Бога, онај ко има љубав, онај који хоће да послуша. Непослушан човек – њему нема спасења. Зато слушати – то је узвишен наш позив. Шта је Христос рекао кад је дошла његова Мајка и ученици да га виде, а он каже 'благо онима који слушају Реч Божију и извршују је'. Немојмо да мислимо да ћемо бити спасени што ми “знамо” Јеванђеље, Свете Оце... То што ми само причамо, а не творимо – то нам је осуда, а не благослов. Ми смо некако увек спремни да другоме држимо лекцију и да покажемо да сам ја паметнији, образованији, писменији... Али зато лекцију кад нам се даје нећемо да примамо 'јер ми не одговара'. Па зато су и Христа мрзели. Зато што он доноси љубав, што доноси истину. Зато и Христос каже нама треба истина. А истина је само једна – то је Господ наш Исус Христос. Једино је Он могао да каже 'ја сам пут, истина и живот'. Не измишљајмо путеве. Кад почнемо да измишљамо путеве, онда тиме показујемо своју слабост. Па мислим 'е, овим ћу ја путем да стигнем до Царства небеског'. Не можеш. Нећеш твојим путем, него путем Христовим. Јер су само два пута – један који води у Царство небеско, а један који води у вечну муку. То је наш избор. И то је био избор и Светог Евтимија. Али он је изабрао Христа. Он је из љубави према Христу подносио сва искушења и све патње које су му наносили и видљиви и невидљиви непријатељи. Али он је знао да их не може он победити собом него Христом. И зато немојмо Христа имати само на језику и у устима. Имајмо га прво у срцу своме. Проверимо! Е то је наше хришћанско – да стално проверавамо свој живот. Али немојмо проверавати собом, јер ћемо увек бити склони да оправдамо своје поступке.Исто као кад видимо да је један човек учинио грех, а ја сам учинио исто тај грех. Потпуно исти. Када треба сад да исказујем грех тога човека, онда нећу бити милостив. Рећи ћу да је он то урадио тако и тако, због тога и тога. А кад треба себи да оправдам тај грех, онда ћу бити снисходљив, урадио сам због овог или оног разлога. Нема разлога за оправдање. Грех нема оправдање. А он управо тражи оправдање. Тако и човека, кад му дамо неку поуку а не може да је прими, одмах се буни онај нечастиви у нама. Ко си ти да ми дајеш савете? А док један другога не саветујемо за Царство Небеско, онда смо сви у пропасти. Зато да се данас замолимо да увек на Светој Литургији задобијемо Духа Светога, да задобијемо благодат Божију. А ми смо је задобили самим уласком у Цркву и ми је стално обнављамо кад год чинимо добро, кад мислимо добро. А поготово је добијамо и увећавамо кроз Свете Тајне? А шта је то благодат? То је Христос. Ми се не спасавамо својим делима ма чак и чинили велика дела. Она нису довољна за спасење. Али ми се уздамо у милост Божију, благодат Божију. Она, како се лако задобија, тако лако се и губи. Али Бог је милостив што нам је дао могућност да је поново задобијемо кроз покајање, веру и смирење. Не можемо ми живети у овоме свету а не огрешити се, не упрљати се. Кажи једном себи да нећу више да се прљам. Ако сам се опрао, а перем се сто пута, нећу ваљда опет сто пута да грешим. У Цркви нам је Господ дао средства којима се ми можемо духовно чистити. Као што права домаћица зна које средство да употреби да очисти кући, тако и у Цркви не можемо сами узимати средства. Треба да тражимо од онога који ће знати да нас упути. Јер како каже Свети Јован Златоусти: “Лек је лек кад се узима на време у одређеној дози”. Ако лек узимамо кад му није време, онда је то отров. Да се помолимо Богу и великом угоднику Божијем, Светом Евтимију, да просвети нашег игумана да мисли добро, да жели добро, да Бог помогне и њему и нама. Да се смиравамо а не да се гордимо. Јер како каже јеванђеље: “Бог се гордима противи а смиренима даје благодат”. Заслужимо ту благодат кроз смирење. А смирење је највећа врлина. Ако темељ нашег живота не поставимо смирењем, онда ћемо бити опковани гордошћу. Нећу онда преносити мир, него немир. Нећу чинити добро, него зло. Нећу се трудити да о другоме тражим добро. А ми данас као да узимамо муштулук што ћемо о некоме казати неко зло или открити његов грех. А шта кажу опет Свети оци? “Покриј грех брата свога па ће и тебе Бог покрити”. Имајмо Бога у себи. Молимо се да нам не окрене леђа. А ми њему често леђа окрећемо. Зато треба да имамо страх Божији што живимо нечасно. Човек је Богу окренуо леђа а Бог је пошао за човеком. Пазите ту милост и смирење. Нека је срећан овај дан, срећан имендан и заштитник нашем игуману. Нека је благословено наше сабрање и из свег срца се захваљујем владици који је овде данас са нама. Он је епископ тамо где се гони црква, где се гони православље, где се разбија јединство. И ми да се замолимо Богу да помогне украјинском православном народу да буду оно што су некада били. Пуна је та земља светиња Божијих. И да да Бог да их чувају колико је до њих. А тамо где не можемо ми, ту је Бог. Божија сила ће на крају победити.
Бог вас благословио!”
Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована
Владика Никита је узвратио захвалност за гостопримство и за молитве нашег народа за украјински народ који пролази кроз тежак период ратних страдања, а захвалио се свима и архимандрит Евтимије, па је уследила размена пригодних дарова на дуго и молитвено сећање.
Након примања Светих дарова и благодарења, пресечен је имендански колач, а онда је и уприличено свечано послужење за све присутне.
https://xn----7sbabaxczeus5aovz2a8c4ria.xn--c1avg.xn--90a3ac/vesti/item/9504-imendan-igumana-josanice-%E2%80%93-arhimandrita-evtimija#sigProIdb3c528f5b8