Након прочитаног јеванђелског зачала, Епископ Јован је свештенству и сабраном народу честитао славу и подсетио на значај данашњег светитеља рекавши:

„У име Оца и Сина и Светога Духа!

Браћо и сестре, срећан празник Светог Григорија Богослова. Срећна слава овога храма посвећеног њему у част. Нека је благословено наше сабрање у овом храму! Сабрали смо се да се Богу молимо и замолимо Светог Григорија да се и он моли за нас. Он је велики угодник и следбеник Божији. Заиста, Свети Григорије је био један од најумнијих и најобразованијих људи Цркве Христове. Човек који је у себи носио Јеванђеље и човек који је живео по тој вери. Дакле, он се са правом, због таквог црквеног живота, назива Богословом. Био је то човек који је сав био саткан од молитве. Зато је и могао свима да објасни звање богослова. Рекао је да богослов није онај који много прича, већ који се моли. Заиста, браћо и сестре, ако је наша молитва повезана са нашим умом, срцем, вером и смирењем, онда је она чудотворна. Ако читамо Свето Писмо видећемо да и Господ Исус Христос, пре него што је чинио велика дела, молио се Оцу своме. То видимо и код других светитеља – исто су се молили да Бог дејствује и чудотвори њиховим молитвама. Заиста, браћо и сестре, овде смо се сабрали да славимо Бога и његовог угодника Григорија Богослова. Славећи њега, славимо великог молитвеника и молитвеног заштитника нашег рода. Кроз веру и молитву, браћо и сестре, штитимо себе. Од свих видљивих и невидљивих непријатеља. У човеку су и добро и зло; и љубав и мржња. Човек молитве себе усмерава ка хришћанским, јеванђељским врлинама. Такав човек себе ставља на пут за Царство небеско. Данас славимо овог умног човека чије је умовање било о Богу и љубави његовој. Није он умовао о себи и о овоземаљском знању. То људско умовање је празно и одводи од Бога. Свети Григорије, сведочећи живога Бога, првенствено својим животом, показао је на делу шта значи богослов. Заиста, ако наш живот није усредсређен на Христов живот, онда је наш живот пропуштен. Само човек вере и молитве, какав је био Свети Григорије Богослов, постаје обиталиште Духа Светога. Срце његово је било испуњено знањем о вечним и непролазним вредностима. Заиста, када је човек испуњен тиме, онда ће све лакше у свом животу поднети. Таквом човеку Бог даје снагу да издржи и невоље и искушења која га у животу сналазе. Браћо и сестре, Свети Григорије је био испуњен Духом Светим. Он га је учио познању тајни овога и онога света. То је било познање смисла живота. Ако човек нема смисао у животу, њему је живот промашен, како би говорио наш народ. Изгубити смисао у животу, значи изгубити себе за сва времена – и за овај, и за онај свет. Свети Григорије је, понављам, био испуњен знањем о томе како човек треба да живи овде на земљи, то јест знањем о живом и вечном Богу. Бог нам је дао светитеље. Они су наши посредници пред Богом и зато им треба следовати. Не треба само да се позивамо на те свете људе. Често знамо да кажемо да смо светосавци, али да ли подражавамо живот Светог Саве? Ако не живимо онако како је Србе учио Свети Сава, неће нам бити на корист. Они су постали светитељи тако што су веровали у Бога, а веру су показивали делима. Њихова је вера била у уму и животу. Браћо и сестре, када имамо наше свете претке и молитвенике, научимо се да им се обраћамо. Научимо се прво да им се молимо. Не можемо се томе научити ако нисмо осетили радост и духовно расположење ако се молимо. Ако молитва у нама не остави умиљење Духа Светога, од тога читања нећемо много користи имати. Но, како то велики духовници кажу, ако не можеш да осетиш благодатно дејство молитве, не прекидај, моли се, читај! Ми смо данас сабрани на Литургији да се Богу молимо и да га примимо у себе. Данас треба да осетимо да, улазећи у храм, већ смо у Царству небеском. Управо је то Литургија. Зато су и наши храмови слика Царства Божијег. Црквом Христовом не управља нико од људи, него Христос. Ми треба да проверимо да ли смо Христови. Браћо и сестре, све је то у себи носио и осећао Свети Григорије Богослов ког прослављамо данас. На Светог Григорија се заиста и односе речи данашњег Јеванђеља: „Ја сам врата, ко уђе кроза ме спашће се, изићи ће и пашу ће наћи“, а још додаје: „Ја сам Пастир Добри, који душу своју полаже за овце своје“. Једино је Господ Исус Христос то могао за себе да каже. Ако ми кроз та врата, то јест кроз Христа не улазимо, нећемо ући у рај. Када нас је Бог створио, наменио нас је да будемо свети, онако како су се први хришћани у Антиохији назвали светима. Треба да, као и они, имамо једно срце и једну душу. Литургија се не служи за једног човека, већ за цео род људски. Зато, ако ми имамо то једномислије у Богу, ако осећамо да све што нам је Бог дао, онда ћемо имати све. Ми треба да осетимо ту заједницу увек, а посебно на Светој Литургији. Не треба да стојимо на Литургији, па да нам мисли лутају. У Литургији је све сабрано и њоме нам је све казано. Свако од нас има призвање. Буди задовољан са тим призвањем и допринеси на тај начин. Бог ће онда додати и веће и више. Ако си стално незадовољан, онда те Бог нема зашто наградити. Примили смо веру, Цркву, а то значи да смо све примили. Неће Бог дозволити да праведник страда. Врата раја су отворена и данас, само је питање да ли ми кроз Христа хоћемо да прођемо кроз та врата или, опет, како рекох, ући ћу у рај како са замислио. Ти си онда горд и сујетан. Не признајеш Бога за свог створитеља. Мислиш све можеш својим знањем, чином, звањем, положајем. Без Бога једино можеш зло чинити. Браћо и сестре, ова истина о Логосу Божијем, додатно нам је објашњена преко Светог Григорија Богослова, да бисмо могли да спознамо тајну Бога и тајну човека. Попут Светог Климента, и Свети Григорије схвата ту тајну о слову Божијем. Записао је да и философи остају деца у своме знању, све док не схвате Логоса Божијег као извор свега што знају. Мишљење људско, ма колико било значајно, дубоко и свеобухватно, без Христа је обмана. Ако своје мисли не оплеменимо Христом, Црквом, Јеванђељем, онда су мисли производ нашег, чисто људског ума. Човек може бити књишки и академски образован, али џаба му је све то ако човек није свој ум оплеменио Христом. У историји цркве смо имали такве примере, а данас их памтимо као јеретике. То знање их је одвело од Бога, а не привело Богу. Браћо и сестре, данас смо се сабрали да прославимо Бога живога и његовог великог угодника, Светог Григорија. Унесимо у себе те молитвености коју је, најпре, имао он. Унесимо у себе топлоту и енергију Божију. Тада ће наша људска воља пројављивати радост. Бити човек је, на првом месту, велика радост. Човек често своје достојанство прља својим умовањем које није везано за Бога. Умолимо Бога и Светог Григорија помогну да се омолитвенимо. Али, понављам, није само молитва то што излази из наших уста. Она треба да изађе из срца, у коме пребива Бог. Никад нећемо рећи да смо одвојени од Бога, али то треба прво да проверимо унутар нас самих. Наравно, људи смо, слаби смо. Богу треба наша преданост, да кажемо: „Боже, не могу да владам својим мислима, својим речима, својим делима, читав ти се предајем“. Узеће нас Бог и спасити молитвама Светог Григорија!

Бог вас благословио!“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

протојереј Душан Илић