Епископ се окупљеним верницима на крају службе обратио беседом и рекао:

“Драга браћо и сестре,

Нека нам је свима благословено навечерје празника Благовести Пресвете Богородице који смо започели вечерашњом службом као и празник Изношења Часног крста, јер се оба ова празника сутра заједно прослављају. Ретко је у богослужбеном циклусу да се ова два празника заједно прослављају. Изношење Часног крста служи да се ми молимо Господу и да нам Он помогне силом свог Крста, а Његов је крст принет за све нас, да ми у смирењу и без роптања носимо свакодневни крст. Ма колико он био мањи од Христовог ипак не можемо ни њега носити без силе Божје јер је у њему сила. Зато овај двоструки празник има и двоструко значење, то је да се клањамо Крсту, да затражимо благослов јер како каже наш народ, “без Крста ни преко прага”. Али крст не можемо носити свој без смирења. Ако крст који нам је дат узмемо и носимо у смирењу, крст ће носити нас и подићи ће нас, зато и певамо “Крсту твоме клањамо се Христе и васкрсење твоје певамо и славимо”. Да замолимо Богородицу да се она моли Господу, да у овај празник који је празник радости и благовести, да нам Господ помогне да будемо радосни у Господу, а бићемо радосни ако верујемо Богу. Бићемо радосни ако тражимо да та блага и радосна вест која је дата Богородици, буде у нама. Замислите каква је и колика то промисао да се Бог усели у чисту утробу Пресвете Богородице и да се роди Спаситељ. Шта је Богородицу учинило Богородицом? То је управо смирење. Када је архангел Гаврило рекао Богородици да ће зачети и родити сина и Спаситеља света, могла је Богородица да каже да неће да прими ту вест, али шта би било са родом људским да је она одбила ту свету реч. Зато слушати реч значи живети по њој, а човек ако живи речју, Бог се усељава у њега, онда нам Богородица помаже да ми у свом животу колико толико остварујемо речи Божје у нама. Христос није рекао да је благо ономе који научи реч Божју већ је рекао да је благо ономе који научи и испуни. Наша хришћанска дужност јесте да се трудимо да по својој моћи испунимо реч Божју, али понављам, ако тражимо у смирењу онда ће нам Господ помоћи и осетићемо како је лепо када извршавамо реч Божју. А, као што можемо видети и на првим страницама Светог Писма, стоји, “ Рече Бог…”. Све на реч Божју бива и тако ће и нама бити ако испуњавамо. Нека је срећно навечерје овој светој обитељи и сестринству, нека буде срећна слава и нека Господ и мајка Божја помогну да се снађемо у овом времену у ком живимо јер су времена озбиљна. Невоље нас са свих страна сналазе, а ми немамо на кога се ослонимо и на то нам управо указују речи Цара Давида који каже да се не уздамо у цареве јер у њима нема спасења. Наше је да се уздамо у Бога, јер нас Он неће оставити ако му прилазимо кроз молитву и покајање. Неће нас оставити Мајка Божја и Бог без своје заштите али се зато треба молити. Треба да се молимо не само речима већ тако да се повежу ум и срце, јер ако их не повежемо онда ће наше молитве бити само на речима.

Нека је срећна слава, срећан празник и Бог вас благословио”.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Владимир Марјановић, чтец