Господ Животодавац пружа јој утеху а преко ње и свима нама потомцима Адамовим који смо подложни смрти и пролазности. Господ долази на Лазарев гроб и изговара речи мртвоме Лазару који већ четири дана лежи у гробу и већ се од њега осећа задах пропадљивости. Животодавац изговара речи „Лазаре, изађи напоље!” и тим речима Лазар се буди из мртвих као из сна, јер за Онога који је створио човека од праха земаљског смрт и јесте само сан.

У спомен на тај догађај верни народ парохије шумаричке сабрао се код Основне школе „Јован Поповић" у Шумарицама да формира литијски вход до храма Светог великомученика и победоносца Георгија.

На челу литијског входа ишао је Часни Крст символ победе Живота над смрти. Поред Часног Крста посебан благослов је да су улицама овог Богом чуваног насеља прошле мошти Светог великомученика и победоносца Георгија које се благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована чувају у нашем светом храму од 2021. године. У литијском входу учешће су узели у великом броју најмлађи парохијани који су са звончићима и врбовим гранчицама у рукама дочаравали атмосферу јерусалимске дечице која су изашла Господу у сретање. И овде кроз шумаричку дечицу су се потврдиле речи псалмпопојца цара Давида „Из уста деце и одојчади начинио си себи хвалу" (Пс.8,3).

По доласку литије у порту храма учињен је трократни опход око храма уз звоњење црквених звона и певање празничног тропара који нас полако уводи у наступајуће дане када Господ Животодавац креће на Своје добровољно страдање нас ради како би и ми осетили и добили плодове Васкрсења.

Уследило је освећење врбових гранчица које је осветио надлежни парох протојереј Срђан П. Тешић, који се потом речима Богомнадахнуте беседе обратио сабраном верном народу.

Сутрадан на сам празник Уласка Господњег у Јерусалим - Цвети у храму Светог великомученика Георгија служена је Света Литургија којом је началствовао протојереј Срђан П. Тешић служашчиј храма. На литургијске прозбе одговарали су чланови црквеног хора „Свети ђакон Авакум" предвођени протиницом Милицом Тешић.

По прочитаном јеванђељском зачалу сабранима се речима беседе обратио прота Срђан који је истакао значај Господњег уласка у свети град Јерусалим, град цара Давида. Сабрани народ Га је са поклицима дочекао да би после само пар дана тај исти народ отворених очију, а затвореног срца у безумљу своме осудио Животодавца на смрт. Ово је поука свима нама да увек трезвено идемо за Спаситељем неодступајући од Њега, не плашећи се да исповедимо веру у Њега и да се не саблазнимо од Њега попут грађана Јерусалима. Прота је позвао верни народ да дане Велике- Страсне седмице проведу у миру, у посту и усрднијој молитви, јер су и богослужења у храму током ове седмице интензивнија и да се клонимо празних разговора и непотребних и неблагословених окупљања која нас одвајају од суштине, а суштина је да останемо код Крста, као Свете жене мироносице, како би и ми попут њих могли да се обрадујемо Славном Васкрсењу Господњем и да запевамо песму победну „Христос Васкрсе из мртвих, смрћу смрт разруши, а онима који су у гробовима живот дарова". Посебно радује да је на позив свештеника са страхом Божијим и вером приступите, Светој Чаши приступило пуно верника који су се на овај начин сјединили са Господом.

По литургијском отпусту сабрани су наставили заједничарење у порти храма уз пригодно послужење и пријатан разговор.

Александар Радовановић, апсолвент теологије