Наиме, братство храма Светог великомученика Димитрија у Лазаревцу, верни народ и сви људи добре воље који помажу овај пројекат могу посведочити да се у овој заједници не лече само штићеници, већ се истинском животу учи и поправља читава локална заједница. Ту долазе многи да нађу духовну утеху и укрепљење, да нађу веру и наду изгубљену у свакодневном животном хаосу, а одлазе утешени, облагодаћени и пуни невероватних импресија, јер су постали сведоци великих човекових понора и посрнућа, али и великих скоро светоотачких успињања и двигова.
Преосвећени владика је у својој беседи обраћајући се присутнима истакао потребу имања вере и поверења у Бога али и у човека, јер уколико такву веру изгуби, човек ће пасти у очај и у безнађе, што и јесте крајњи ђавољи циљ. Бог човеку никада не окреће леђа, стално му држи испружене руке, па чак и онда када човек сам себе гура у пропаст и провалију. Бог и тада има поверења и веру у човека, рекао је преосвећени. Да би човек опстао на свом путу потребно је пуно одрицања и жртве. Криза и страдања су корисни јер они помажу човеку да боље сагледа себе, нагласио је владика. Он је на крају истакао да је света Литургија и свето причешће најбољи лек за сваку нашу болест, а Црква најбезбеднији животни простор и прибежиште за сваког човека, ма какав да је тај човек.
За време трпезе љубави преосвећени владика је дао неколико духовних поука и савета штићеницима али и свима нама, јер сви смо ми на неки начин болесни и од нечега зависни. Говорио им је о боголикости човековог бића, о човековој богочежњивости која рађа истинско блаженство, наспрам којег стоји лажно блаженство које нам даје хероин или било које друго психоактивно средство. Тиме је владика поставио праву дијагнозу оних који се ту лече. Пошто су му штићеници рекли да им је од свега у заједници најтежа изолација и некакав осећај да тамо напољу пролази драгоцено време, владика их је утешио рекавши им да је време релативна ствар, да човек треба да брине о вечности јер је то његов крајњи циљ који треба да досегне. Искупљујте време живећи мудро и не очајавајте, нагласио је владика на крају свог обраћања.
На крају треба рећи да су овакве посете нашег владике, молитвена и материјална помоћ, од изузетног значаја, како за оне које се ту лече, јер им дају увек нову благодат и снагу, и враћају пољуљани смисао, тако и за опстанак читавог овог пројекта, који ће надамо се заживети и у другим градовима и епархијама наше свете Цркве.
