СВЕТЕ ЖЕНЕ МИРОНОСИЦЕ – ХРАМОВНА СЛАВА У ВИНЧИ

СВЕТЕ ЖЕНЕ МИРОНОСИЦЕ – ХРАМОВНА СЛАВА У ВИНЧИ

У другу недељу по Васкрсењу Христовом када се молитвено сећамо Жена Мироносица, 19. маја, 2024. године, Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и митрополит шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму који је посвећен Женама Мироносицама у селу Винчи надомак Тополе.

Епископу су саслуживали архијерејски намесник опленачки протојереј – ставрофор Миладин Михаиловић, протојереј Остоја Пешић, протонамесник Слободан Радивојевић, јереј Немања Радојичић, протођакон Иван Гашић и ђакон Стеван Илић.

Појали су ученици богословије „Свети Јован Златоусти“ из Крагујевца.

После прочитаног јеванђелског зачала беседио је владика Јован:

„У име Оца и Сина и Светога Духа. Христос Васкрсе, браћо и сестре. Ових дана после Васкрсења Христовог славимо управо Васкрсење Христово. Свака је недеља Васкрс у маломе и нема ни једног богослужења у току године а да не прослављамо Васкрсење Христово. У овај дан славимо и оне који су очевидци славног Васкрсења Христовог. Данас славимо свете Жене Мироносице којима је овај храм посвећен, а које су остале верне Христу до крста. Оне су имале и благослов да прве буду уверене у Васкрсење Христово. Можда баш због тога што су му остале најверније. Када су Христа распели, апостоли су се разбежали, осим апостола Јована. Ове жене које су пратиле Господа остале су верне када су се сви разбежали. Слушајући данашње Јеванђеље важно је схватити колико је битно остати веран пре свега Христу, а онда и свом брату, пријатељу, родитељу, учитељу. Верност се увек код паметних људи поштовала. Верност је врлина којом се обликовао сваки поштен човек. Онај који је веран неће никада изневерити другога. Онај који има веру он пази и на себе и на другога. Верни треба да будемо једни другима. Бити веран је можда и најтеже кроз целу историју човечанства. Људи се нажалост раздвајају једни од других, а онда буду тужни и несрећни. Они бивају и разочарани и рањени болом и што је најтужније бивају још овде на земљи духовно умрли. Када човек издвоји себе из заједнице он пропада.

У чему је била тајна и снага Св. жена Мироносица? Она је била у томе што се нису одвајале од Христа. Оне се нису одвајале од Христа ни у оном најстрашнијем часу када је разапињан на крсту. Оне су састрадавале са Христом и делиле су бол са Њим. То је врло важно, да делимо и добро и зло са другима. Да бол другога осетимо као своју бол. Ове жене биле су испуњене радошћу зато што су биле поред Христа. Оне су га пратиле и на том крсном путу. Оне су биле ту и да теше мајку Христову Пресвету Богородицу. Има ли ишта страшније него да мајка гледа како јој сина прикивају на крсту?

Браћо и сестре, по угледу на жене Мироносице многе хришћанске жене су се, како тада тако и сада, живом вером обраћале Христу. Зато стално треба да се обраћамо Христу, и кад смо тужни и кад смо радосни. Он је наш родитељ, Он је наш учитељ, Он је пун љубави према нама. Онај човек који је испуњен љубављу, он је испуњен Богом, јер Бог је љубав, како каже Св. Апостол и Јеванђелист Јован. Онај човек који нема љубави он је испуњен мржњом. Мржња је опасно зло. Она измени човека и његов разум и човек и када зло чини мисли да чини добро. Један уман човек нашег времена рекао је: „ Када велики Господ наш умре као Човек на крсту претоварен гресима људским, ко се побринуо о њему мртвом? Па, Жене Мироносице. Ко је посетио гроб Христов? Опет оне. Ко је први помазао тело Христово? Опет Жене Мироносице. Ко је показао љубав према умрлом Христу? Па, прво су показале Жене Мироносице“. Жене, но, не свакојаке жене, него жене чије душе беху мирисне бесмртном љубављу, љубављу Христа Господа. Њихове душе биле су препуне вере и љубави. Вера их је привела Христу, јер су оне вером Христа уселиле у себе. Оне су имале љубави и зато су њихове руке биле свемирисне. Оне су својим мирисним рукама помазале тело Христово“. Како је то дивно. Оне су дошле на гроб да омиомиришу Христа. Сваки човек треба да будем мирис, да буде тамјан Божији. Да мирише миром, а мирисаће сваки ако има Бога у себи, ако живи по Богу, ако чини добра дела, ако је честит, ваљан и поштен. Зато су у хришћанској традицији после Пресвете Богородице, Жене Мироносице постале образац саком православној хришћанки и хришћанину“, рекао је између осталог владика Јован.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Сабрани народ овог дивног шумадијског села причестио се Светим Тајнама Христовим. На самом крају Свете Литургије, владика је осветио славске дарове и пресекао славски колач, пожелевши свим парохијанима овога места срећну храмовну славу.

Сабрање је настављено свечаним славским ручком који је у оближњем ресторану припремила породица господина Драгана Арсенијевића.

ђакон Стеван Илић