Чтецирао је Ђорђе Милутиновић.

За певницом били су оци: Александар Мирковић и Немања Младеновић са верним народом.

По прочитаном Јеванђељу Преосвећени је истакао:

“У данашњој причи, царев човек није веровао да је Исус Спаситељ. Али од чега Спаситељ? Спаситељ од смрти, од живота, и зато он и каже Спаситељу дођи у мој дом док још моје дете није умрло. То значи ако је умрло ти више ниси потребан. Ти не можеш да вратиш човека у живот. Тако говори човек слабе вере. На ту полуверу, овога човека у исто време, његову почетну веру Човекољубиви Господ му одговара: “Иди и син је твој здрав”. Христос треба да буде центар нашега живота и бића и целога света и целог универзума. Христос је то дрво живота, Он је извор са којег пијемо ново пиће и једемо ново јело и које није обична храна, које није свакодневна храна него је лек за бесмртног. Зато онај који се одсече од тог дрвета живота, Христа, када изгуби веру тај човек почиње да вене као и дрво које се одсече од корена свога. Није на Христу. Христос је нас избавио од смрти и то стално од Васкрса чујемо. Избавио нас је од смрти добровољном смрћу. Добровољно је страдао да би победио смрт и грех. Он нам се увек и свагда даје а најпре Христос нам се даје на светој литургији, односно на светом причешћу. Ако хоћемо да живимо вечно узимајмо га да не би умрли како каже апостол пре времена. Да духовно не умремо пре наше телесне смрти. Та духовна смрт је опаснија и тежа од телесне смрти. Дакле, да би Христа примили у себе, шта нам треба? Вера. Али која вера? Не нека млака вера и сујеверје, не нека вера коју смо сами измислили. Сву ту своју веру нисмо проверили Црквом. Ако Црква каже шта је вера у то ми треба да верујемо. Не по својој слабости да измишљамо веру. Ето шта значи веровати да је Христос Спаситељ света. Од чега још Спаситељ? Од смрти, од греха. Зато Он каже: “Спаситељу дођи у мој дом док моје дете није умрло”. То значи ако је умрло ти ми више ниси потребан. Ти не можеш да вратиш човека у живот, тако говори човек слабе вере браћо и сестре. На ту полуверу његову почетну веру човекољуви Господ одговара: “Иди и син је твој здрав”. Христос треба да буде центар твога живота, и бића и целога света универзума. Христос је дрво живота. Он је извор са којега пијемо ново пиће, и једемо ново јело које није обична храна него је лек бесмртности. Причешће је лек за бесмртност. Онај који се одсече од Христа и кад изгуби веру он вене, као и дрво када се одсече од корена свога, шта бива са тим дрветом? Суши се и пада јер није на Христу, корену. Христос нас је избавио од смрти, својом добровољном смрћу. Христос је добровољно дошао у овај свет и страдао да би победио смрт, да би победио грех својим Васкрсењем. Он нам се свагда даје и на светој литургији и на светом причешћу. Зато када хоћемо да живимо вечно узимајмо га да не би умрли пре времена како каже Апостол. Да духовно не умремо пре наше телесне смрти. Наша духовна смрт је тежа од телесне смрти. Дакле, да би Христа примили у себе шта нам треба? Ово што сам на почетку рекао, треба нам вера. Не млака вера, сујеверје, не некаква вера. Сву ту своју веру нисмо проверили Црквом. Ако Црква каже шта је вера онда ми у то треба да верујемо, а не да по својој слабости измишљамо веру браћо и сестре. И ето шта значи да је Христос Спаситељ света и да је Он Господар смрти. Зато онај који верује у Христа и умире са Христом, тај са Христом Васкрсава. Ко не верује у Христа тај је духовни мртвац и пре телесне смрти. Зато драги моји не губимо веру никада па нека је та вера као зрно горушичино па ће она да нараста и нас ојача. И све што нам бива бива нам уствари због наше слабе вере. Ми често питамо шта нам се догодило, зашто је нешто тако, а не проверимо шта је са вером? Вера је као квасац. Квасац који када се стави у тесто брашно ако има услове, тесто нараста. Зато и вера ако је претворена у дела ми заиста растемо. Зашто? Зато што вером усељавамо Христа у себе. Не неким знањем него вером. Верујмо да је Бог моћан и да нас он неће оставити само ако ми не оставимо Њега. Зато је Господ рекао у Јеванђељу: Ако мајка заборави пород свој, ја те нећу заборавити. Па зар то није вера и нада? Оно што нам даје снагу да не тонемо у свом животу. Браћо и сестре немојмо да нас само нека мука приводи Христу као овога човека. Него нека буде та јака вера, чврста и силна вера кроз коју нам се открива Бог, што је већа вера у нама, то више Бога осећамо у себи. Зато човек може све да изгуби, и много што шта у животу. Изгуби не само земаљско благо, него и пород и здравље, али само не смемо веру да изгубимо. Ако сачувамо веру све ће нам се дати, и Господ ће нам надокнадити. Узмите из Старога Завета ону књигу о праведном Јову па ћете видети како је тај човек све имао и сво богатство овога света имао пород и све, и остаје је одједном без ичега. Зато је рекао својој жени и пријатељима, јер је он оболео од те губе, а губа је била тешка болест у оно време, и када би неко оболео од губе он би се избацивао на буњиште, и како стоји у тој књизи долази његова жена и пријатељи који кажу: “Похули на Бога, па умри” одреци се Бога, шта се држиш Бога?! Јов се сав распада, и он је одржао веру па каже: “Ако се ја сав распаднем, и ако ми се кожа рашчири, ја ћу опет видети Христа”. То је први наговештај Васкрсења, јер са вером све добијамо, а без вере све губимо.

Бог вас благословио!”

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског господина Јована

По завршеној литургији Преосвећени је поделио верном народу иконице као знак заједничког сабрања у овом светом храму.

ђакон Александар Ђорђевић