Манастири као камен темељац за српску писменост и школство, културу и образовање, у којима се градио верски и национални идентитет срба вековима, право су место за рад на неговању лепог говора и других видова уметничког изражавања. И овог пута, сестринство Манастира Дивостина, предвођено игуманијом, мати Анастасијом (Луковић), отворило је врата манастира за све крагујевачке ђаке и њихове вероучитеље. Управо овде смо 23. и 24. маја 2024. године, у циљу подизања свести ученика о коренима и значају српског језика и културе као и њиховој инкултурацији и неговању у савременом изражавању, реализовали четири тематске радионице: калиграфску, беседничку, музичку, и као новину ове године по први пут, ученицима понудили радионицу знаконог језика. Подељено у два дана у радионицама је учествовало 120 ученика узраста од 11 до 18 година старости, предвођени вероучитељима који су помогли да целокупан догађај протекне у реду и хармонији.

Оба дана, сабрање у Манастиру Дивостину започето је Светом Литургијом коју је служио протојереј-ставрофор проф. др Зоран Крстић, уз саслуживање јереја Марка Вуксановића и ђакона Александра Ђорђевића и Саше Павловића. Обраћајући се полазницима радионица, отац Зоран Крстић је нагласио да ни једна генерација не сме да превиди да су Свети Кирило и Методије, поставили камен темељац за грађевину наше културе, пре свега, јер су наше далеке претке упутили да кроз писменост, језик и цркву граде свој лични идентитет. Оно што јесмо, наше мисли и осећања изражавамо кроз језик. Језик је једно од суштинских одрђења човека којим комуницирамо једни са другима и којим се молимо Богу и као такакв не сме бити запостављен. У темељу нашег питања: Ко смо?, налази се то КАКО говоримо и којим језиком говоримо. Уз захвалност светитељима које прослављамо, а осврћући се на јеванђелско зачало које је прочитано на Литургији, битно је истаћи и чињеницу да нас црква позива да будемо светлост свету и носиоци наде. Господ нас позива, и тај позив не смемо занемарити, као што га нису занемарили ни светитељи које данас празнујемо. Светлост свету – бити добар, честит, истрајан и верујућ, шта год радили, је општи идеал и општи циљ свих нас хришћана.

Након Литургије, уследила је трпеза љубави после које су ученици према личним талентима и интересовањима распоређени у тематске радионице.

Калиграфском радионицом руководила је дипломирани сликар - иконописац Екатерина Кудрјавцева Милетић. Калиграфија је уметност лепог писања а у оквиру ове радионице ученици су неговали ликовни израз.

Беседничку радионицу је реализовао дипломирани теолог, јереј Марко Вуксановић. У оквиру ове свеобухватне радионице, ученици се баве основама комуникације, аргументованог говора и црквеном беседом.
Радионицу хорског певања реализовала је дипломирани теоретичар музике, Јелена Маринковић, запослена у музичкој школи “Др Милоје Милојевић” у Крагујевцу. Уоквиру ове радионице ученици се баве хорском духовном музиком. Умилни дечији гласови су песмом прославили Господа, а ове године смо имали велику част да отпевамо сасвим нову ауторску композицију коју су у част Светих Кирила и Методија написале сестре, Јелена и Наташа Миљевић из Смедеревске Паланке, које су и присуствовале премијерном извођењу композиције.

Радионицу знаковног језика реализовао је вероучитељ Владимир Петровић. У радосној атмосфери ученици су упијали основне појмове знаковног језика,а по окончању сви полазници су успели да рукама покажу молитву Оче наш. Деца су отишла својим домовима обогаћена спознајом да је познавање знаковног језика пут до срца глувог човека.

Велику радост нам је учинио и Преосвећени Владика шумадијски Г. Јован, који је дошао да посети, похвали и поздрави учеснике овог пројекта, и својом архипастирском поуком подржи вероучитеље у овом богоугоном делу.

Следећи путеве “Стопама Кирила и Методија”, у жељи да и сами допринесемо развоју и очувању српске културе и писмености, као и да спојимо оно што смо у наслеђе добили и садашњи тренутак који делимо са нашим савременицима, по завршетку радионица, презентовали смо своје радове у виду мини изложбе, читања беседа и извођења музичких дела.

 Оливера Станчић, aутор пројекта