Преосвећени владика се најпре помолио Богу за покој душе Атанасија Танаска Рајића и у краткој беседи поучио сабрани народ: „Браћо и сестре, одслужисмо помен и помолисмо се Богу за покој душе Атанасија Танаска Рајића, и то баш на овај дан када је он мученички страдао. Он није страдао на туђој земљи него на својој. То значи да није отимао туђе, него бранио своје. У томе јесте величина историје српскога народа. Наша је историја дуготрајна, мукотрајна, али и истрајна. Ми никада нисмо били освајачи. Ми смо увек бранили свој праг, ми смо бранили своју кућу, бранили смо веру, бранили смо своје храмове и по томе смо управо велики. Танаско Рајић је био велики борац. Борац који се није плашио ни много надмоћнијих непријатеља који су јуришали и скрнавили нашу земљу и наше светиње. Његов углед и у Првом и у Другом српском устанку остаће записан и биће за спомен за целу историју нашега народа. То је оно што је добро. Ми не смемо да се препустимо забораву. Не смемо да заборавимо, јер на њиховом проливеном крвљу и костима ми живимо. Нема бољег сећања него да за наше покојнике чинимо помене и парастосе. Јер ако се ми будемо сећали њих, сетиће се и они нас пред престолом Божијим. Танаско Рајић војвода и барјактар подигао је велики углед и самом кнезу Милошу, и њему је уливао снагу. Имате ону дивну анегдоту када је кнез Милош хтео да посети Чачак. Па кад су му спремали кола за пут, питаше га хоће ли да му наместе да седи или да лежи. А он рече, нећу ни да седим ни да лежим, јер пролазим поред Љубића и зато ћу стајати. Танаско је живот свој положио на Љубићу.

У овој светињи Вољавчкој чува се глава Танаска Рајића и то је добро јер његова глава тако може да слуша Божанствену Литургију која се служи у овом манастиру и где се помињу ктитори и приложници. Зато данас вршећи овај помен и сећајући се Атанасија Танаска Рајића, да се потрудимо да га се не сећамо само од године до године или како ми то кажемо до јубилеја, него да се сећамо стално. Када се молимо за наше покојнике ми уствари са њима разговарамо. Нека му је вечан спомен, нека му Бог да Царство Небеско, нека му Господ опрости грехе, јер нико није без греха, али Бог је Љубав, а Љубав покрива мноштво грехова. Бог вас благословио и сваким добром даровао. Амин“.

Након помена уследио је културно уметнички програм. Из Удружења потомака Танаска Рајића захвалили су се Његовом Преосвештенсву владици Јовану што је издвојио време и са великом љубављу дошао да са њима заједно учествује у овом дивно догађају. Културно уметнички програм почео је рецитацијама ученика ОШ„ Јулијана Ћатић“ из Страгара, а затим је одиграна монодрама „Ветар и заставе“ градског позоришта Чачак у сарадњи са „fame solution“ по тексту Дејана Стоиљковића, у режији Милана Милосављевића, извршног продуцента Марка Чкоњевића, у којој улогу Танаска Рајића игра глумац Никола Шурбановић. Глумац Никола успео је да својом глумом дочара сабраном народу кроз какве личне и друштвене неприлике је пролазио и Танаско Рајић и народ српски у тим тешким историским догађајима за наш народ.

После прадставе, владика се захвалио свима онима који су учествовали у организацији овог догађаја, а нарочито мати Евгенији која је као и увек била диван домаћин.

Стеван Илић, ђакон