У алергијске болести горњих респираторних путева убрајају се : ринитиси, синуситиси, ларингитиси, као и хронични секреторни отитис (чија етиологија није у потпуности разјашњена, али се као могући узрочник наводи и алергија)

Алергијски ринитис представља запаљенски процес слузнице носа, а синуситис запаљење слузнице синуса, а узроковани су алергеном из спољашње средине. Најчешћи алергени изазивачи алергијског ринитиса и синуситиса су полен (траве, корова, дрвећа) алергени пса и мачке, прашина.

Пацијенти се жале на појачану носну скрецију, отежано дисање на нос, поремећај мириса, кијање у нападима, главобољу.

Дијагноза се поставља узимањем анамнеастичких података од пацијената, оториноларинголошким прегледом. Потребно је узети брис носа и ждрела на бактерије и гљивице (да би одвојили алергијски ринитис од ринитиса инфективне етиологије), носни скрет на еозинофиле, кожни тест на стандардне инхалаторне алергене или испитати постојање алергије преко крви (апаратом који се зове Имунокап), ултра звук и рендгенграфијa параназалних шупљина.

Терапија подразумева избегавање алергена који је претходно идентификован. Конзервативни третман алергијског ринитиса и синуситиса подразумева примену антибиотика према антибиoграму, примену капи у нос, локално кортикостероидних спрејева у нос (Nasonex, Flixonase, Beconase), антихистаминика (Aerius,Presing,Loratadin), стабилизаторa маст ћелија (Vividrin sprej) у нос. Код пацијената са средње и тешким симптомима примењује се имунотерапија, која може бити сублингвална и субкутана (као превенција бронхијалне астме).

Секреторни отитис представља запаљенски процес слузнице средњег ува, са садржајем, слушне тубе и мастоидне шупљине. Симптоматологија је најчешће подмукла због одсуства бола, а главни симптом је пад слуха, који по правилу примете родитељи (,,непослушно дете,,) или дете појачава изворе звука. У фази развоја говора, дете може имати сметње у изговору појединих гласова. Бол се јавља када дође до инфекције садржаја у бубној дупљи.

Дијагностички поступак обухвата детаљно узимање анамнестичких података, ОРЛ преглед (отоскопски се уочава увучена бубна опна са мехурићима, у кавуму или нивом излива у њему ).Тимпанометрија (тип Б krive) и тонална лиминарна аудиометрија (кондуктивна наглувост).

Терапија је конзервативна (у трајању од три месеца). Конзервативни третман секреторног отитиса подразумева примену капи у нос, локално кортикостероидних спрејева у нос,(Nasonex,Flixonase,Beconase), антихистаминика (Aerius,Presing,Loratadin), ако не да добре резултате приступа се хирушкој терапији (уклањање трећег крајника и имплантација аерационих цевчица, да би се омогућила вентилација средњег ува).

Алергијска реактивност слузнице ларинкса (гркљана) може бити условљена стандардним и нестандардним инхалационим алергенима, али и нутритивним алергенима и лековима. Алергијска манифестација подразумева различити степен едема слузнице гркљана.

Хронична алергијска стања ларингеалне слузнице која ремете функцију ларинкса посебно фонацијску (улогу у производњи гласа).

Алергијско стање слузнице ларинкса (генератора гласа) представља предиспонирајући фактор за настанак, vocal fold disfunction, хиперкинетске дисфоније, нодуси (чворићи) на гласницама...

Хронични алергијски процеси могу да захвате горње и доње дисајне путеве,односно могу имати утицаја на активатор гласа (плућа, код бронхијалне астме). Потребно је узети брис носа и ждрела на бактерије и гљивице, кожни тест на стандардне инхалаторне алергене или испитати постојање алергије преко крви, ултра звук и рендгенграфију параназалних шупљина.

Терапија подразумева избегавање алергена који је претходно идентификован. Конзервативни третман хроничних алергија ларинкса, подразумева примену антиботика према антибиограму, антихистаминика (Aerius,Presing,Loratadin), аеросол терапију (инхалације) и фонијатријску рехабилитацију (вежбе гласа).

Код пацијената са средње и тешким симптомима примењује се имунотерапија, која може бити сублингвална и субкутана.