После прочитаног јеванђелског зачала Високопреосвећени Владика се обратио верном народу беседом:

“У име Оца и Сина и Светога Духа!

Браћо и сестре, у малопре прочитаном Апостолу Свети апостол Павле нам даје мудре савете рекавши: “Обуците се у свеоружије Божије да бисте се могли успротивити вражијим лукавством ђаволским”. Свети апостол Павле нас поучава да, ако хоћемо да се одржимо као људи, као народ, ако хоћемо да се одржимо у свету који у злу лежи, како каже Јеванђеље, и ако хоћемо да будемо прави хришћани, на првом месту треба да јачамо у Господа у сили и моћи Његовој. Моћ и сила су у Богу али је страшно када човек преписује ту силу себи. На такве највише ђаво удара. Треба да јачамо у Господу јер ко је са Господом и Господа носи у себи, ко Господом живи, који се Господа сећа колико и дише, тај човек је стално у моћи Божијој и њему Бог помаже. Таквом човеку ђаво не може ништа. Када имамо Бога у себи ту места ђаволу нема.

Још нам Свети апостол Павле каже да је нама хришћанима све дано Христом. Све што имамо није наше, све је то дар Божији. Све је то благослов Божији. И када човек има веру у Бога и смирење он ће тако схватати и прихватати да је све што има и што поседује дар од Бога, а да није од њега самога. “Све нам је дато Христом”, каже Апостол. А шта нам је то дато Христом? Дато нам је што око не виде, што ухо не чу и срце човеково не дође, то припреми Господ онима који га љубе – о томе нам и говори и данашње Јеванђеље. Управо о љубави. Који љуби и воли Бога тај види много даље него што виде оптерећене људске очи – оптерећене гордошћу и сујетом. Такав се човек једино ослања на ове телесне очи, а телесне очи су нам заиста драгоцене. Када је толико значајан тај телесно вид шта да кажемо за онај духовни. Када се човеку затвори телесни вид, а не отвори му се ни духовни онда је он заиста у највећем понору. Он је у највећој заблуди, како бих рекао. Дат нам је Господ и шта ћеш више човече. Дато ти је све. Дато ти је Царство небеско, дато ти је спасење јер је све у Христу и зато је и речено да нема имена којим би се људи могли спасавати до имена Госпда нашега Исуса Христа. Дат нам је Господ, а да ли га ми прихватамо и носимо у себи и како га носимо. Да ли нам је Господ нешто што је успутно или нам је Господ то што је наш циљ коме треба да тежимо. Када нам је дат Господ дата нам је и Црква Христова у којој Христос обитава са Светим Тајнама. Без Христа, без Цркве, без Светих Тајни нема нам спасења, браћо и сестре.

Дакле, нама је дато Богом Христом све што је потребно да се обучемо у свеоружије Божије да бисмо се могли одржати против лукавства ђаволског. Измишљаће хиљаду начина лукавих да тог доброг човека учини себи равним. Ђаво је лукав и ратује са нама и у нама, а све против Христа и онога што је Христово. Ратује против свега онога што је нама дато за наше спасење. Ђаво неће да се ми спасемо зато што ни он не може да се спасе. Насрће на човека јер му треба мноштво јер се он тада осећа моћним. Многе је преварио и одвојио од Христа и од Цркве. Многе је одвојио од љубави и на то место зацарио мржњу. Ђаво је тиме ђаво што неће Бога и било шта што је Божије. Једини његов циљ у овоме свету јесте да што више људи отуђи од Бога и једне од других. Лукавство ђавоље је да човеку представи те неке лажне вредности и да га наговара да је човек врховни законодавац и да је он мера свих бића и свега што постоји на овоме свету. Хоће да убеди човека лукавством да је он бог и да нама не треба други бог осим њега.

Лукавство је да се сам Сатана, како кажу Свети Оци, претвара у анђела светла да би кога обмануо и преварио. Ако читамо Житија светих ми ћемо видети како се ђаво облачио и светлео као анђео да би преварио светитеља и обмануо га. Свети Оци саветују да када ти се такви лажни анђели појављују, прекрсти се па ћеш видети да ли је лажан или не. Наш народ каже: Бежи као ђаво од крста. Не може ђаво да поднесе крст зато што је за нас крст симбол живота. Зато што је на крсту страдао Господ ради нас и нашега спасења. Лукавство је ђавоље што он обећава човеку Рај, а у ствари даје пакао. Обећава му живот, а даје му смрт. Обећава Бога, а даје ђавола. У томе је и грех првих људи. У томе је и сваки грех свих људи и свих времена. Да бисмо се могли одржати од тих безбројних лукавстава ђавољих нама се даје свеоружије Божије. Даје нам се сам Господ и Бог. Нема тога лукавства које се може одржати пред Богом. Мудар човек ће одмах да схвати колико је искрен и колико је лукав, а тамо где је искреност ту лукавства нема. Тамо где је искреност тамо је љубав, тамо је послушност, тамо је смирење. Зато, браћо и сестре, да обратимо пажњу на ове речи апостола Павла да се обучемо у свеоружије Божије. Ако се ослањамо на неку своју моћ и снагу не можемо се одржати. Св. Јустин Ћелијски је говорио како човек може да буде огромно велики и огромно мали. Толики је распон у човеку да он може толико добра да учини да му се и Бог задиви али може и да учини толико зла д се и сам ђаво застиди. Е, ми да чинимо дбра да нам се Бог задиви. Да чинимо добро да нам се не досади како каже апостол Павле. Смирен човек може само да чини добро. Човек љубави, човек послушан може да чини добро јер Бог таквима даје моћи и силе и нека нама буде наше поуздање у Бога, а не у себе. Ко има Бога он зна и смисао живота и има свој циљ.

Бог вас благословио.”

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

На крају Свете Литургије Светим Тајнама се причестио верни народ, а по завршетку Високопреосвећени владика је верном народу поделио благослов и иконице.

Ђакон Саша Павловић