Славска радост почела је свечаним бденијем које је служио Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски Господин Јован, уз саслужење: протојереја-ставрофора Зорана Крстића, ректор Богословије Свети Јован Златоусти у Крагујевцу, протојереја – ставрофора Зарије Божовић, протојереја – ставрофора Рајка Стефановића, протојереј – ставрофор Милић Драговић, парох Трећи ужички, и старешина храма Светог апостола и јеванђелисте Марка у Ужицу, протојереја – ставрофора Животе Марковића, јереја Александра Стјепановића, парох Други ужички, при храму Светог апостола и јеванђелиста Марка, протојереја Дејана Марковића, старешине Саборног храма, протојереја Срећка Зечевића.

Предивне речи тропара празника, испуњавале су простор храма, душе и срца верног народа: «Родивши, дјевство си сачувала, уснувши свет ниси оставила Богородице; прешла си у живот, будући Мати Живота и молитвама Твојим избављаш од смрти душе наше.»

На дан славе, звона Светоуспењског храма су огласила сабрање верног народа око Крви и Тела Господњег у Евхаристији. Свечану Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски Господин Јован, уз саслужење: протојереја-ставрофора Зорана Крстића, ректора Богословије Свети Јован Златоусти у Крагујевцу, протојереја – ставрофора Зарија Божовића, протојереја – ставрофора Рајка Стефановића, протојереја – ставрофора Милића Драговића, пароха Трећег ужичког, и старешине храма Светог апостола и јеванђелисте Марка у Ужицу, протојереја - ставрофора Златка Димитријевића, архијерејског намесника колубарско – посавског, протојереја – ставрофора Милована Антонијевића, јереја Александра Стјепановића, пароха Другог ужичког, при храму Светог апостола и јеванђелиста Марка, протојереја Срећка Зечевића, протонамесника Владана Костадиновића, јеромонаха Јована (Прокина), професор Богословије Свети Јован Златоусти у Крагујевцу, протођакона Ивана Гашића, протођакона Небојше Јаковљевића.

Радост празника употпунило је певање хора Саборног храма под вођством протојереја Драгослава Милована.

У својој празничној беседи Високопреосвећени Митрополит шумадијски Господин Јован, је нагласио:

“У име Оца и Сина и Светог Духа!

Сабрали смо се данас у овом саборном храму Епархије шумадијске који је у исто време саборни храм свих храмова Епархије. Храму који је посвећен Успењу Пресвете Богородице. На првом месту смо се сабрали да се поклонимо једном Богу у Тројици и да се причестимо Телом и Крвљу Господа Исуса Христа да бисмо се тако сјединили са њим благодарећи управо Богородици која нам је родила Господа и која је ушла у светињу над Светињама и да бисмо ми тог једног Светог и ми додиривали кроз свету Тајну причешћа. У тропару који је посвећен овом празнику каже се, „У рођењу си своме сачувала девственост, у свом упокојењу ниси оставила овај свет, преминула си ка животу ти која си мајка живота“. Ових неколико речи исказује највећу тајну Богородице и тајну Њеног рођења Творца неба и земље, вечног Слова који је када је дошла пуноћа времена постао човек и примио људску природу и постао један од нас по свему осим у греху. Све је то учињено ради нас и спасења. Зато је данас велики и свети празник. Пун је овај празник славе Господње, благодати Божје, благодати која је потребна свакоме од нас да можемо вршити и испуњавати заповести Божје. Ако хоћемо да се спасемо треба да испуњавамо заповести, а не можемо испуњавати, ако не затражимо помоћ Божју и помоћ Пресвете Богородице. Те заповести за нас су сила, моћ. Оне су у ствари и бесмртност за нас јер нас уче вечности. То су божанске силе које уносимо у себе да и ми можемо овде почети управо живeте тим вечним непролазним животом. Ми све те дарове добијамо од Христа управо преко Пресвете Богородице јер се каже да све што Господ чини, чини преко Мајке своје Богородице. Она је зато у плану нашег спасења. Мајка рода људскога се моли за нас и она испуњава, измољује од Господа за шта јој се обраћамо, али, да знамо како се обраћамо. Треба се обраћати молитвено, кроз смирење јер је она управо оличење смирења, зато је рекла Ево слушкиње Господње… Она, мајка Бога, мајка људскога, смирава се и показује да она кроз смирење верује у Бога. Кроз смирење испуњава све заповести Божје. Зато нека је благословен данашњи дан, празник и нека смо благословени сви ми овде сабрани јер сви заједно славимо овај празник Успења. Славимо Успење оне која је благословена, најблагословенија међу женама. Али она се није истицала како је већа од других, већ је све кроз смирење показивала велику веру и велику љубав. Ми преко ње примамо благослов Божји, љубав Божју преко мајке и све оно што је нама потребно за спасење.

Успење Пресвете Богородице је њен одлазак са овог света у онај вечни и непролазни. Њен одлазак у наручје Сина свога и Бога нашег, односно одлазак тамо где је назначење свих нас. Хоћемо ли да будемо поред Богородице, морамо је стално имати у молитвама. Треба да осетимо топлоту мајчине љубави, да осетимо топлоту њеног крила које је шире од небеса. Богородица јесте она којој се обраћамо када не знамо коме да се обратимо. Потребно је да буду молитве из смирења, да те молитве буду искрене. Она чује и види, притиче и помаже када се најмање надамо, али зато треба да будемо упорни као дете које хоће нешто да добије. Потребно је да имамо искрену молитву јер вера је темељ свега. Од тога онда зависи како зидамо кућу спасења. Ако смо веру уградили у темељ, можемо да дижемо спратове и да се не сруши. Све што се гради а није на вери и љубави, срушиће се кад тад. Она треба да буде наш узор и да учимо нашу децу како да се обраћамо Богородици, а све треба чинити кроз смирење и поверење, да мајка се никада неће оглушити о праву молбу детета. Зато је и мајци и оцу другачије када дете замоли од оног императивног. Даће родитељ и тада, али ће се запитати зашто тако поступа. Нека Она буде наш идеал па ћемо и ми бити другачији. Томе је потребно учити своју децу, а не да нам неке „звезде медијског карактера“ буду пример нама и нашој деци. Те звезде су такође људи и они су такође иконе Божје као и ми и поштујемо све што раде и за њих се молимо Господу, јер је то наша дужност. Наша је дужност да се молимо за читав свет, али узори деци морају бити светитељи. Често се питамо зашто имамо невоље са децом, то је зато јер имамо невоље са самима собом. Имамо невоље и вероватно зато што покушавамо да приступимо деци на разне начине, али само људским снагама као на пример, кроз социологију, психологију, биологију. Данас чујем од младог света да је њему биологија све и да преко тих наука све сазна. Не можемо тако, јер се човек препознаје преко Бога и јер преко Бога долазимо до човека. Ми деци приступамо кроз бригу. Наша је брига да им обезбедимо дипломе, куће, аутомобиле, али јеси ли оче и мајко припремио то дете ако га већ обасипаш, како ће се то одразити на то твоје дете. Нажалост, видео сам да су родитељи све дали детету, сва богатства, а дете не уме да каже ни хвала. То се зове васпитање. Да ли је неко својој деци у тим приликама поменуо светост као идеал, јер живимо у приликама измењене вредности. Светост подразумева хармонију и унутра и споља. Светост подразумева савршену љубав као последицу вере у односу Бога и човека. Само преко љубави можемо доћи до Бога и човека. Богородица је у најранијој младости себе предала вољи Божјој и када јој није било јасно. Она није знала овосветске науке али је знала божанску науку и остала је пример и узор свима. Њој често није било све јасно, поготову када је дошао анђео да јој саопшти вест да ће родити Спаситеља света. Која данас жена не би постала горда када би јој речено било да ће родити Спаситеља. Али она не, она сазнаје кроз благодат Божју оно што је незамисливо, како да зачне Духом Светим и да роди Спаситеља. То је не само незамисливо и апсолутно несхватљиво људској природи. Она је прихватила речи архангелове и рекла је, „Ево слушкиње Господње нека ми буде по речи твојој“. То је неопходно да се постави све као темељ и као темељац нашим животима и нашем постојању. Пресвета Дјева је углед нашег живота и по спољашње понашању. Поготову треба да буде узор нашим мајкама, сестрама, да се угледају на Пресвету Богородицу али у свему. Да се угледају и када нешто раде или када се облаче, јер ово намерно данас подвлачим. Треба да се запитају да ли ово моје опхођење одговара Богородици. Онда ће се човек поучити да ли је оно што радим сагласно Пресветој Богородици и хришћанском животу. Ако није, онда је свако од нас призван, не само мајка, девојка, мушкарац, сви смо призвани да се угледамо и да имамо Њу као пример у свом животу. Она треба да буде узор и идеал који постављамо себи и својој деци како бисмо имали мир у себи. Не само данас већ увек да је молимо јер је она наша заштитница и молитвеница. Чује мајка наш вапај, али вапај који треба да иде из душе, љубави. Нека је срећна слава овом храму и свима нама који смо овде. Срећна слава данашњим колачарима који управо прислужују свећу мајци Божјој и тако показују да верују у Богородицу и да нас Бог и Богородица неће оставити ако ми њих не оставимо.

Амин!”

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

Светој Архијерејској Литургији присуствовао је и Градоначелник града Крагујевца Господин Никола Дашић, Госпођа Биљана Стошић, народни посланик у Скупштини Србије, Господин Ивица Момчиловић, председник Скупштине града Крагујевца, помоћник Градоначелника за сарадњу са црквама и верским заједницама Господин Мирко Чикириз, председник Црквене општине Крагујевачке Господин Мирослав Брковић,

Радост празника употпуњена је приступањем великог броја верног народа Светој Чаши. После свечане литије око Саборног храма коју је предводио Високопреосвећени Митрополит шумадијски са свештенством и верним народом, пререзан је славски колач и освећено жито. Празнично славље је настављено послужењем за верни народ. Све ово је уприличено захваљујући домаћину ове храмовне славе господину Радошу Петровићу, приватном предузетнику из Крагујевца.

протојереј Срећко Зечевић