После уводног излагања протонамесника Драгише Богичевића, историчари су ставили нагласак на историју Саборног храма и страдање свештенства у периоду после 1945. године.
Протонамесник Владан Костадиновић, говорећи о историји Саборног храма је истакао: Градња Саборне цркве у Крагујевцу представља средишну тачку укрштања жеље једног српског кнеза и верног народа највећег места Шумадије које је у овиру времена кратко, али и до данас остало престона потка нововековне државе Србије. Уколико би се начинила макар и најједноставнији увид у историју нашег рода, без обзира на разуђеност епоха, места и ликова који ту историју чине, једна правилност би била очигледна. То је непрекидни низ вртлога и преврата главне линије радње који нашој националној историји даје посебну динамику. Ако је за утеху, историја попадног житија се вазда креће у оквирима драме и код осталих народа, разлике су једно у нијансама тих кретњи. С тим у вези, прича о подизању Саборне цркве у Крагујевцу као и њена историја, поседује прегршт изненадних обрта и неочекиваних исхода, али и мира и благодарности Творцу па на тај начин представља органски део историје СПЦ, али и целог нашег рода.
Историчар и научни сарадник Института за савремену историју, др Немања Девић, говорио је на тему страдања Шумадијске епархије под комунизмом, у периоду након 1945. године, али и о њеном васкрсу у новијој историји. Девић је уз коришћење архивске грађе представио своје истраживање на тему страдања свештенства 1944-1945, а затим и репресије која је погодила цркву и верни народ Шумадијске епархије у годинама које су следиле. По његовим речима, забрана школске славе Светог Саве и забрана литија, као и умањивање утицаја Српске православне цркве, имали су трајне последице које се уочавају и данас. Свештенство Шумадијске епархије (укључујући и владику Валеријана) било је, према сачуваним документима, под надзором безбедносних служби и 1970-их година, а последњи пример свештеника као политичког осуђеника (случај Д. Степковића) забележен је 1984. године. Ипак, под епископима Савом Вуковићем и Јованом Младеновићем, уследио је период велике обнове и нов духовни процват епархије. Ту не треба узимати у обзир само број изграђених и обновљених храмова, који је троцифрен, већ и чињеницу да је црква обновила своје присуство и у војним и у здравственим установама, да је кроз богословију и веронауку утицала на духовни раст и формирање нових генерација, да је кроз издаваштво "Каленић" остварила утицај на духовно буђење и стварање здраве историјске свести читавог српског народа. "У том смислу, схватамо који је потпун значај речи када говоримо о нашој Богом чуваној Шумадијској епархији", закључио је Девић.
Уз молитву Пресветој Богородици “Достојно јест...” завршено је прво предавање у оквиру XV Госпојинских свечаности.
протојереј Срећко Зечевић
