После прочитаног јеванђелског зачала, Високопреосвећени Митрополит се обратио беседом сабраном народу:

„У име Оца и Сина, и Светога Духа.

Браћо и сестре, одељак из данашњег Јеванђеља по Матеју говори нам о Другом доласку Господа нашег Исуса Христа у овај свет. Христос у овом одељку говори да ће се појавити много лажних христоса. Увек је то било и увек ће то бити до краја света али Господ нас данашњим Јеванђељем упозорава како да разликујемо те лажне учитеље. Било је то у историји Цркве и историји човечанства да су постојале јереси које су говориле да ће доћи Царство небеско данас или за хиљаду година па ето видите није дошло. О дану и доласку Господа не знају ни Анђели – каже данашње Јеванђеље – до Отац мој који је на небесима. Људи су говорили да ће Христос доћи на овакав или онакав начин. Појавиће се ту, овамо, онамо. Господ нам каже да се не збуњујемо јер ће долазак Сина човечијега бити као муња која излази од истока и простире се до запада. Христос нам овом поуком каже и да ће доћи варалице. Гледаће да до задњег тренутка некога преваре, да се одрекну Христа и да не верују у Христа. Доћи ће варалице и рећи: Дошао је Христос али се крије по неким пустињама, кућама. Немојте, каже Христос, да вас неко на тај начин превари. Да нас не би нико преварио треба да верујемо у Бога, у Јеванђеље и треба да непрестано стражимо и да мислимо да Господ можда неће доћи, ко зна, за хиљаду година али може доћи и сада. Да, баш управо сада у овом тренутку али то није наше да ми казујемо када ће Господ доћи. Каже Христос: Неће бити потребно да нико објави Христов долазак – јер нико и не најављује муњу, јел тако – објавиће се Син Божији управо као муња, изненада. Благои онима који чекају тај долазак Христов. Видеће га сви људи на свету. И они који верују и они који не верују. Они који верују ће га са радошћу ишчекивати и гледати, а они који не верују видеће у каквбом су стању живели. Када опет дође Он неће ићи од места до места као што је ишао када је први пут дошао у овај свет већ ће се појавити у трен ока као муња. Као што се око мртвога трупа или тела сакупљају орлови тако ће се, тамо где буде Христос, сакупити сви свети који ће објавити долазак Сина Божијега, који лете по висинама и који ће се узнети у облаке као орлови. Труп о коме говори данашње Јеванђеље овде означава Христа који је легао за нас у гроб и умро, и управо, све онако бива као што је рекао Св. Симеон Богопримац: Гле овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу. Кога ће то Христос да обори? Оне који се праве мудрима, а нису мудри у Христу. Обориће све оне који мисле о себи високо а подигнуће оне који су веровали у Христа. Опет, данашње Јеванђеље каже: А о дану томе и о часу нико не зна, ни Анђели. Знате, кад би један разбојник знао да ће данас да умре он би многа зла учинио јер зна да му је крај. Онда би он гледао да се освети свакоме. Зато нам Господ није дао да ми знамо него да исчекујемо и тражимо. Христос учи своје ученике и нас да не тражимо да сазнамо оно што надилази људско знање. Долазак Христов, управо, надилази људско знање. Наше је хришћанско да стражимо да нас не нађе успаване. Као што она црквена песма која се пева у Великом посту каже: …се женик грјадет…Ево женик долази. Само је питање на коју ћемо се страну сврстати. На страну оних пет мудрих девојака које су исчекивале женика Христа, а наше су душе невесте Христове и наше душе у ствари исчекују Христа. Мудре девојке нису спавале и гледале су да им се кандило вере не угаси и да им не нестане улја у срцима њиховог кандила. Уље је у ствари добро дело. Или ћемо се наћи на оној другој страни са оних пет лудих девојака које нису стражариле. Заспале и мислиле неће данас доћи, доћи ће сутра. Господ долази кад Он хоће јер Он зна када је најпотребније да дође. Господ ће доћи онда када то промисао Божији каже. Када и добро и зло дођу до врхунца. Зато наш живот треба да буде јеванђелски живот. Дакле, наше је, као што рекох, да стражимо и будемо спремни као да ће Господ доћи овога тренутка јер ми не долазимо својом вољом на овај свет нити одлазимо са овог света својом вољом него по промислу Божијем. Тај промисао Божији нас је послао у овај свет и ово време. Наше претке је послао у оно време. Наше потомке ће послати у онои будуће друго време. То само Господ само зна зашто тако ради али је свакоме кога је послао у свет дао задатак да светлимо свету животом, вером, Јеванђељем. Да покажемо свету да овај свет, који у злу лежи, може да постане рај односно да се поврати да буде Рај. Овај свет је и био Рај све док је човек слушао Бога, а када је човек почео да слуша себе и када је престао да гледа у лице Божије него се загледао у своје лице онда је доживео изгнанство из Раја.

Бога нећемо видети ни онда ако пођемо са овога света ако га не носимо у себи, ако га не носимо у своме срцу. Ако Бог није у нама и око нас онда је онај други који ће нас потпуно супротно учити од онога што нас учи Црква и Јеванђеље. Господ нас чека да ми, када Он дође, треба да имамо врлинска дела. Спремна дела да би смо имали шта да дамо Господу када Он дође и када затражи оно Он буде хтео да тражи. Овде опет данашње Јеванђеље каже да човек домаћин када би знао када ће лопов да му дође да му покраде кућу он не би спавао већ би стајао на вратима. Сачекао би тог лопова и не би му дао да развали врата. Господ овде лоповима назива крај света и смрт свакога човека. Долазак ноћу, лопови обично упадају ноћу јер знају да чељад и домаћин спавају, значи када се ми опустимо. Човек хришћанин не сме никад да се опусти јер никад не зна ни дана ни часа када ће Господ доћи. Не смемо да будемо немарни према свом спасењу и да одлажемо и кажемо има времена, млад сам ја. Сећам се једног дивног младог калуђера из Студенице. Млад је био и болешљив, народ га је много волео. Долазили су па га тешили: Симо, кажу, немој се плашити, ти ти си још млад, нећеш да умреш. Он је њима кроз благи осмех одговорио: Лепо је што ме тешите али ја знам да горе има и јагњећих кожица. Да, на небу има и деце и одраслих, браћо и сестре и Господ узима свакога од нас у наше време. Дакле, несмемо бити немарни већ да старжимо јер када бисмо знали дан када ће Господ доћи ми би се сигурно потрудили да тог дана учинимо што више дела и угодимо Богу али треба да мало размишљамо о том крају. Зато Господ тражи од нас да, иако не знамо ни дана ни часа када ће Он доћи, стално стражимо. И наша Литургија данас је стражење. Наша је молитва данас наше стражење. Наше Причешће данас јесте да посведочимо речи Христове: ко не једе мога Тела и не пије моје Крви живота нема у себи. Зато се и причешћујемо. Ради опроштаја грехова. Зато се причешћујемо ради вечнога живота. Ако будемо размишљали о вечном животу онда ћемо схватити да је овај живот пролазан али не смемо ни њега да занемаримо јер ми ако се не сретнемо са Христом у овом животу немој да мислимо да ћемо се срести горе на неком другом месту. Ако се овде не сретнеш овде са Богом и не погледаш се у очи са Богом тојесте да отвориш духовне очи и да се њима сретнеш са Богом онда значи да ниси успео ни један тренутак у земаљском животу да отвориш духовне очи јер ти је само стало до телесних очију. Телесне очи су драгоцене, дао нам их је Бог да гледамо лице једни другима, да гледамо творевину Божију и да се дивимо али човек на шта све упире свој поглед то треба сваки од нас да размисли.

Да нам Господ помогне да истрајемо у стражењу. Да истрајемо и да стално говоримо и подсећамо се и кажемо дођи Господе и Он ће доћи.

Бог вас благословио.“

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

На крају Свете Литургије верни народ се причестио Светим Тајнама, а по завршетку Високопреосвећени Митрополит је поделио благослов и иконице.

Ђакон Саша Павловић