Седница Савета почела је после одслужене Свете Архијерејске Литургије и призива Светога Духа, који је служио Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован уз саслужење више архијерејских намесника, свештеника и свештеномонаха.
На почетку Седнице сви чланови Епархијског савета упутили су искрене жеље за што скорије оздрављење Његове Светости Патријарха српског Господина Павла. Такође на почетку седнице чланови Савета Епархије шумадијске пружили су пуну подршку државном руководству Републике Србије и Епархији рашко-призренској у борби за очување Косова и Метохије у саставу Републике Србије.
Епархијски савет Епархије шумадијске је још једном заузео став да прихватање Косовског завета значи прихватање љубави и спремности на жртву, као мере нашег живота и односа према свим људима а посебно према нашој браћи и сестрама на распетом Косову и Метохији.
Епархијски савет је потом размотрио и усвојио годишње извештаје који се тичу живота и рада у Епархији шумадијској.
Такође Савет је донео и више значајних одлука за даљи живот и рад Епархије шумадијске које се тичу извођења верске наставе, прославе вишевековног постојања манастира Тресија, одржавања научног скупа за борбу против сиромаштва у Шумадији, пружања помоћи свештеницима на слабим парохијама, као и покретање одговарајућих активности у циљу имовинско-правног регулисања статуса црквене имовине Епархије шумадијске.
Епархијски савет је изразио наду да ће надлежни државни органи предузети одговарајуће кораке по питању преко 250 поднетих захтева за враћање имовине која је одузета црквама и манастирима Епархије шумадијске.
Епархијски савет Епархије шумадијске пружио је пуну подршку Његовом Преосвештенству Епископу шумадијском Господину Јовану, у његовим напорима на литургијском и уопште свеукупном препороду Епархије шумадијске.
Епархијски савет је са жаљењем саслушао извештај о инциденту који се на празник Светог мученика Трифуна догодио у порти храма Свете Тројице (Стара црква) у Крагујевцу, а у којем је свештеник Саво Арсенијевић повређен од стране обесне групе верника која се ту окупила ради протеста.
Епархијски савет је заузео следећи став у односу на поменути догађај:
Група верника већ неко време, на различите начине, изражава своје негодовање у вези са појединим теолошким питањима и праксама, покушавајући да их подигне на ниво суштинских и пресудних питања уз неоригиналне и из политичког речника пренете оптужбе о ,,страним плаћеницима и домаћим издајницима”. На такве, у суштини, провокације, изречене најчешће, за Хришћане, непримереним речником, ми, углавном, нисмо одговарали, изражавајући тако став да различита мишљења о појединим црквеним или теолошким питањима нису зло по себи, напротив. Али, чини нам се, да се ова група верних на томе не задржава, а све са жељом за публицитетом, инцидентима и сукобом, са свешћу да нико није довољно добар и довољно православан осим њих самих. Појединачна различита мишљења ћемо увек толерисати, али поступке који ремете богослужење и јавни ред и мир, нећемо. Дакле, храмови и црквене и манастирске порте су места где се Хришћани могу окупљати искључиво на скупове који су одобрени и благословени од стране надлежног, канонски изабраног и од свих Православних широм Васељене, потврђеног Архијереја Српске православне цркве.
Исто тако, нико нема права мимо благослова да у порти храма (манастира) предузима било какве ,,протестне шетње” које симулирају црквену литију. То ћемо увек сматрати као недозвољено окупљање које ремети јавни ред и мир и због кога ћемо, увек, позивати надлежне органе.
По први пут, исто тако, ова група наше браће и сестара у свој протест против Цркве, уводи насиље, што се, тек, као чин и став не може толерисати. Екстремизам ни у једној области друштвеног живота није добродошао, а поготову је то случај са верским екстремизмом повезаним са насиљем. Ми још једном позивамо нашу, хоћемо да верујемо само у овом случају, острашћену браћу и сестре, да схвате да су грех и гордост наши непријатељи, а не људи, а поготову не званичне и легитимне структуре Српске православне цркве.
Екстремизам ових људи, углавном неодређеног занимања и образовања, и даје основну карактеристику њиховог окупљања - да оно није теолошке или црквене природе већ психолошко-екстремистичке. Непрестано проналажење непријатеља таквим људима даје смисао постајања и идентитет што све заједно нема никакве везе са Црквом и Хришћанством и од чега се Епархијски савет ограђује и позива, не на униформност у мишљењу, већ на уздржање од било какве праксе која би нарушила јавни ред и мир или, још горе, угрозила нечије здравље и живот.
Овај наш став ће сигурно схватити већина наших ,,обичних” верника, а надамо се да ће то, овог пута, схватити и они који себе сматрају ,,елитом и ултраправославцима”, који своје мишљење увек могу супротставити црквеним структурама кроз одговарајући уљудни поступак на за то предвиђеним местима.
На крају седнице Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован се захвалио свим члановима Савета на досадашњем труду уз молбу да и у текућој 2009. години, сви заједно уложимо још више љубави у циљу остварења постављених задатака.
ПРЕДСЕДНИК ЕПАРХИЈСКОГ САВЕТА ЕПАРХИЈЕ ШУМАДИЈСКЕ
ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ ЈОВАН
Потпредседник Епархијског савета Епархије шумадијске
Господин Радиша Пљакић
Чланови Епархијског савета Епархије шумадијске:
Протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, архијерејски заменик Епископа шумадијског
Протојереј Милован Антонијевић, секретар ЕУО Епархије шумадијске
Протојереј Рајко Стефановић, секретар Црквеног суда Епархије шумадијске
Архимандрит мр АЛЕКСЕЈ (Богићевић), игуман манастира Светог Луке у Бошњану
Игуман Евтимије (Јутрша ) игуман манастира Јошанице
Протојереј-ставрофор Радосав Станковић, архијерејски намесник белички
Протојереј-ставрофор Видо Милић, архијерејски намесник бељанички
Протојереј-ставрофор Драгослав Сенић, архијерејски намесник јасенички
Протојереј-ставрофор Златко Димитријевић, в.д. арх. нам. колубарско-посавског
Протојереј-ставрофор Саво Арсенијевић, архијерејски намесник лепенички и в.д. архијерејског намесника левачког
Протојереј-ставрофор Драгољуб Ракић, архијерејски намесник младеновачки
Протојереј-ставрофор Миладин Михаиловић, архијерејски намесник опленачки
Протојереј-ставрофор Мићо ]ирковић, архијерејски намесник орашачки
Протојереј-ставрофор Љубисав Ковачевић, архијерејски намесник темнићки
Протојереј Љубиша Смиљковић, архијерејски намесник космајски
Протојереј Љубиша Ђураш, архијерејски намесник рачански
Протојереј-ставрофор Зарије Божовић из Крагујевца
Протојереј-ставрофор Никола Гвоздић из Смедеревске Паланке
Протојереј Бранислав Јеремић из Влашке
Протојереј Марко Митић из Лазаревца
Протојереј Милић Марковић из Крагујевца
Протојереј Ђорђе Марјановић из Обрежа
Протонамесник Ђорђе Радишић из Тополе
Протонамесник Сретко Петковић из Велике Крушевице
Протонамесник Зоран Симоновић из Ракитова
Протонамесник Велибор Јовановић из Саранова
Јереј Славиша Поп-Лазић из Раље
Проф. др Милош Ђуран, ректор Универзитета у Крагујевцу
Господин Верољуб Стевановић, Градоначелник града Крагујевца
Господин проф. др Небојша Арсенијевић, декан Медицинског факултета у Крагујевцу
Господин др Жарко Чолић из Смедеревске Паланке
Господин проф. др Радивоје Николић из Крагујевца
Господин проф. др Стојан Јевтић из Комарана
Господин др Небојша Мрљеш из Аранђеловца
Господин Миодраг Николић из Јагодине
Господин Момчило Тришић из Вранића
Господин Драган Томић из Лазаревца
Господин Бранко Борић из Великих Црљена
Господин Слободан Петровић из Сопота
Господин Мирослав Брковић из Крагујевца
Господин Вукмир Миленковић из Крагујевца
Господин Љубиша Маринковић из Крагујевца
Господин Зоран Пантић из Рајковца
Господин Дамјан Арсић из Тополе
Господин Слободан Дамјановић из Аранђеловца
Господин Милутин Стевановић из Саранова
Господин Раде Тодоровић из Варварина
Господин Бегуш Драгош из Варварина
