Лепоти богослужења допринели су Српски православни појци из Београда.
У току Литургије Митрополит Јован је крстио Ангелину, четврту кћерку младеновачког ђакона Саше Костадиновића и његове супуге Селене. Митрополит је поручио свима присутнима да је важно да родитељи новопросвећене, али и сви присутни буду верни сведоци хришћанске вере и да тако помогну новом члану Цркве у узрастању у вери.
Након прочитаног јеванђељског одломка, у својој Богонадахнутој беседи наш Митрополит је рекао:
„У име Оца и Сина и Светога Духа!
Срећан празник Светих богородитеља Јоакима и Ане драга браћо и сестре! Сабрали смо се данас у овоме храму да принесемо бескрвну жртву на овој светој служби која низводи небо на земљу. Ми заправо, приносимо себе на олтар Богу живоме. Бог који је већи од васионе се смирава и унижава да бисмо ми могли да се сјединимо са Њим у светој тајни причешћа. Господ Исус Христос има божанску и човечанску природу. Он је у свему један од нас, осим у греху. По речима Господњим свако ко се причешћује, има живот у себи. Насупрот томе, онај ко се не причешћује подсећа само ликом на човека, док је у суштини празна љуштура. Светињи морамо приступати на узвишен начин јер смо позвани да будемо свети. Да би се Господ уселио у наше срце, морамо чистити своје срце. Ми требамо искрено завапити Богу срцем и душом, не бисмо ли се одржали као народ Божији. Црква је лађа спасења и њоме управља Дух Свети и зато се ми молимо Духу Светоме. : "дођи и усели се у нас и очисти нас од сваке нечистоте". И док смо у тој лађи којом крмани Дух Свети, немојмо се бојати стихија овога света које су свагда присутне. Зато је неопходно предати се Господу и да веру пре свега посведочимо делима. Вера није само оно што је на мојим или твојим уснама. Уста су нам дата да прослављамо Бога, али уколико злоупотребимо овај дар, па почнемо да оговарамо ближњега и ружимо Бога, онда то није на спасење. Причешће је такође дар Божији, а не традиција и ко прилази причешћу из традиционалних разлога, не би требало ни да приступа.
Данас је драга браћо и сестре празник Светих Јоакима и Ане, родитеља Пресвете Богородице. Промишљајући о спасењу рода људског, Господ је устројио наше спасење кроз Пресвету Дјеву Богородицу, долазећи у овај свет. Често се запитамо зашто се Господ није у неко друго време појавио на земљи? По речима Светих Отаца зато што се није појавила достојнија личност од Пресвете Дјеве. Од доброг корена Јоакима и Ане донет је миомирисни плод, Дјева Марија. Јоаким и Ана су дуго били бездетни и трпели су срамоту и увреде, али су били упорни и истрајни у молитви. Човек мора у молитви имати добру намеру али и стрпљење. Ми заправо и јуче и данас прослављамо свету породицу. Због тога је данас неопходно да се запитамо колико је нама стало до истинске, јеванђелске породице и шта ми заправо преносимо својој деци. Могу бити слободан да тврдим да ми као народ Богу хвала још увек имамо добру породицу, упркос времену у коме су многе вредности изгубиле на значају. Ми живимо у времену или боље рећи невремену у коме је број развода на историјском максимуму. Разлог за то је тежња да се оствари каријера, што доводи до тога да ми постајемо рушиоци породице. Такав човек неће заједницу, већ саможивост. Такав човек неће жртву, а без жртве нема ни љубави. Данашње јеванђеље нам говори о томе да је Бог створио овај свет као виноград и дао га човеку да га обрађује, то јест да буде сарадник на њиви Божијој. Бог неће лењог човека, већ радника који пре свега ради на своме спасењу. Међутим, човек хоће да буде изнад свих, изнад Бога. Тек када се смиримо и схватимо да је Бог домаћин овога света, тада ћемо се мирити са ближњима и прихватити одговорност за другога. Зато замолимо Бога браћо и сестре да нам помогне да желимо добро себи али и другоме. Не можемо бити срећни, а да пре тога другога не учинимо срећним. Преиспитујмо себе да ли поштујемо Бога, Цркву, старије.
Бог вас благословио!“, закључио је Митрополит Јован.
Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована
Након Причешћа великог броја верника овог шумадијског села наш Митрополит је пререзао колач поводом храмовне славе. Овогодишњи домаћин био је господин Вељко Милић са породицом.
Потом је Митрополит Јован наградио заслужне за уређење међулушког храма, фрескописа и порте. Архијерејским Граматама захвалности награђени су: г. Слободан Младеновић из Међулужја и г. Божидар Милановић из Младеновца, а архијерејским Захвалницама: г. Радиша Николић, г. Новица Јовановић из Међулужја, те г. Драгутин Шарчевић, г. Владан Милашиновић из Младеновца, као и гђа Зорица Андријевић из Пружатовца.
Након тога се приступило трпези љубави коју је припремило братство храма Светих Јоакима и Ане. Током ручка присутнима се обратио старешина међулушког храма јереј Милутин Гашевић и захвалио најпре Богу и нашем Епископу, а онда и свима осталима на помоћи и љубави коју пружају братству ове цркве. Ђакон Саша Костадиновић је бираним речима захвалио нашем Архијереју на љубави, пажњи и благослову, којима је обасуо њега и његов дом, са посебним освртом на данашње увођење малене Ангелине у окриље Свете Цркве.
јереј Небојша Поповић
https://xn----7sbabaxczeus5aovz2a8c4ria.xn--c1avg.xn--90a3ac/vesti/item/9918-hramovna-slava-i-liturgijsko-krstenje-u-medjuluzju#sigProIddfe5ec4e99