СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ ПРЕРАДОВАЦ

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ ПРЕРАДОВАЦ

У понедељак, 7. октобра 2024. године, на празник светога Симона монаха и свете првомученице Текле, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Прерадовац поводом манастирске славе.

Митрополиту је саслуживало свештенство и свештеномонаштво како шумадисјке епархије тако и из других епархија Српске Православне Цркве.

Митрополит се верном народу обратио надахнутом беседом:

“Данас наша Црква прославља светог Симона монаха, Стефана, краља првовенчанога. Заиста браћо и сестре за светога краља се каже да је он био један од најобразованијих владара у нашој средњевековној држави. Чули смо прокимен апостола где се каже да је часна пред Господом смрт преподобних његових и заиста је тако. Заиста на ове речи можемо надовезати речи цара Давида “не видех праведника остављеног, ни деце његове да просе”. Шта је хтео да каже цар Давид, хтео је да каже да се трудимо да будемо праведни, а онај ко се труди Господ му даје снаге, даје му моћи. Онај који живот ћерда такав је увек незадовољан, не испитује како живи, а човек треба да живи часно и поштено. Ове Године се прославља 800 година од пресељења светога краља у онај вечни живот. За светога Симона монаха се каже да су га красиле две хришћанске врлине, а то су две највеће Божије заповести. Христос каже да о овема двема заповестима виси сав Закон и Пророци. Свети Симон је испуљавао ове две заповести, а једна без друге и не иду. Не можемо рећи да волимо Бога ако не волимо ближњега свога, како нам каже свети Јован Богослов. Ми до Бога, браћо и сестре долазимо преко другог човека.

Дакле, свети Симон монах волео је Бога и волео је човека, волео је свој народ. Знајмо да љубав покрива мноштво грехова. Онај ко воли ближњега тај покрива његове грехове не обзнањује их. Покриј грех другога па ће и Бог покрити твоје грехе. Љубав све воли подједнако, све прашта Божија љубав. Свети Симон је има ту Божиу љубав. Кад волимо онда ће нам се то узвратити, а ако не волимо другога онда ми нисмо миротворци него уносимо немир. Али ко нема мир у себи неће моћи мир ни да шири. Цео свет говори о миру, а мира све мање. За некога је мир што ће да покори другога, али знајмо да оно што сејемо то ћемо и да жањемо. Онај ко нема мира у себи у њему је пакао. Знамо да онај који нам повлађује није нам пријатељ, већ онај који нам указује на недостатке.

Свети Симон је био и владар али и молитвеник, био је владар хришћанин. Био је једне мисли са Господом, трудио се да Христа стави у своју душу. Био је владар али владао је не законима и прописима већ је владао тиме што је служио народу е то је хришћански. Живео је за Бога и за свој народ. Имао је и он падова јер је човек био али се опет подизао. Трудио се на првом месту да буде добар човек, добар хришћанин. Ми имамо име Божије по којем и треба да живимо. Ми имамо своје име и презиме, своју историју и за то треба да захвалимо Богу, светоме сави и Светоме Симону. Свети Симон је веровао да човек може да се промени, да се измени, да буде бољи човек, а за то нам је потребно да се покајемо. Нас Бог није створио савршеним, али нам је рекао да се усавршавамо, да себе меримо Јеванђељем. Треба да упознамо и да спознамо себе, да се постидимо својих грехова , да се суочимо са собом и да се покајемо. Треба да пробудимо савест, не сме да нам буде успавана савест. Треба да имамо далеки циљ, треба да се помучимо. Царство Божије се са муком задобија и насилници га задобијају, али они насилници који се са собом боре са оном својом лоћом страном. Позвани смо сви да зрело живимо, да зрело мислимо, да зрело радимо. Незреле личности су често склони другога да критикују и такви су увек незадовољни. А нама је Бог себе дао дао нам Цркву и не смемо да будемо незадовољни. Људи који су незрели не могу да прихвате ни добронамерну критику. Ако дођемо до тога да кажемо, ја знам, тек тада ништа не знамо. Треба да се трудимо да будемо бољи јер прегаоцу и бог помаже. Треба да пробама да кренемо, а не да кажемо ја не могу и да одустанемо, ако се потрудимо Бог ће помоћи. Треба да се трудимо да ближњега волимо, да га помажемо, да га не осуђујемо. Човече поправи себе прво, па ћеш моћи помоћи другоме да се поправи. Сумња да други не ваља јел опака болест, где је сумња ту је и страх, а где је љубав ту нема ни сумње ни страха. Треба да имамо страх да се не огрешимо о љубав Божију. Како ћемо разумети невољу других ако сами нисмо били у невољи. Али невоља нас јача. Зле мисли и зле речи не треба да упућијемо другима јер ће онда бити и нама упућене. И,ајмо на уму да се Господ гордима противи, а смиренима даје благодат. Треба да имамо добре мисли према сваком човеку. Каже свети Симеон Солунски да и добро ако се не учини на добар начин није добро. Ми често мислимо да ми што радимо све је добро, а други што ради ништа није добро. Браћо и сестре почнимо од себе, почнимо себе да поправљамо. То је чинио свети Симон и добио милост од Бога па је и његово тело нетрулежно. Где је вера ту су и чуда, а где нема вере нема ни чуда. Нека нам помогне свети Симон да се одржимо као људи. И наши преци су пролазили крој муке али све са вером, а знајмо да вера увек побеђује. Нека је срећна слава сестринству и свима нама, нека благослов Божији и молитве светога Симона буду са свима нама.

Бог вас благословио!”

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

Затим је пресечен славски колач и уследила је трпеза љубави коју је припремила игуманија Текла са сестринством.

Свештеник Срђан Ђорђевић