Манастир Студеница је мушки манастир српске православне цркве. Основао га је 1186. године српски жупан Стефан Немања. Године 1206. на место игумана долази принц Растко, у монаштву први архиепископ српски, Свети Сава, и под његовим старатељством Студеница постаје културно, уметничко, болничко и духовно средиште српске државе. Манастирски комплекс састоји се од конака и четири цркве: Богородичне, Краљеве (цркве Светих Јоакима и Ане), цркве Светог Николе, и још једне, очуване у темељима. Манастир је познат по својој збирци фресака из 13. и 14. века, од којих је далеко најпознатија фреска Распеће Христово из 1207. године, једно од највећих достигнућа уметности средњег века.
Манастир Градац је грађен између 1277. и 1282. године, као ктиторска задужбина српске краљице Јелене Анжујске. Тачне године почетка и завршетка радова нису познате, али по неким изворима изградња је започета 1277. године. Најчешће се узима да је време изградње крај 13. века. Богородична црква је једнобродна грађевина рашке школе, са припратом, бочним капелама, наосом, певницом и троделним олтарским простором. Заједница у манастиру Градац је позната по разноврсним делатностима које употпуњују монашки живот. Од 1979. године ова задужбина Немањића представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.
Стефан Ристић, вероучитељ