Преосвећени Владика Јован, пут Црне Горе кренуо је у петак 27. фебруара. У престоници Црне Горе, Подгорици дочекао га је домаћин Високопреосвећени Митрополит Амфилохије, пожелевши Епископу шумадисјком искрену добродошлицу.
У суботу 28. фебруара, одржан је традиционални Светосимеоновски сабор. Саборовање је почело приношењем бескрвне жртве Тројичном Богу, у храму Христовог Васкрсења у Подгорици, са молитвом Светом Симеону и свим светима из српског рода, да буду наши молитвеници и заступници пред престолом Свевечног Господа за спас многонапаћеног српског рода. Свету Архијерејску Литургију служили су: Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско – приморски Господин Амфилохије, a саслуиживали су Епископ Шумадијски Господин Јован, Епископ Зворничко – тузлански Господин Василије, Епископ Будимљанско – никшићки Господин Јоаникије, Епископ Захумско – херцеговачки Господин Григорије, Епископ Липљански Господин Теодосије, Епископ Диоклијски Господин Јован, Епископ умировљени Захумско – херцеговачки Господин Атанасије, Епископ умировљени Ситке Господин Николај.
У својој литургијској проповеди Владика Григорије је казао: « «Нема ништа, браћо и сестре, јасније у нашем народу од тога да је вера у Крст и Васкрсење Христово, Светога Симеона учинила родоначелником нашега народа. Али не само за овај свет и за ово време, него за увек и за вечност. Његов син, надахнут Духом Светим, створио је наш народ, учинио га постојећим заувек – запечатио нас Духом Светим.»
Након завршетка Свете Литургије, епископи, свештенство, монаштво и верни народ, учествовали су у свечаној литији која је прошла кроз Подгорицу до Немањиног града, где је Свети Симеон први пут угледао светлост Божијег дана. Ту у Његовом родном месту одржана је свечана Светосимеоновска академија. На почетку академије принешена је молитва Светом Симеону уз појање тропара и резање славског колача, које је обавио Његово преосвештенство Епископ Шумадијски Господин Јован. У својој беседи академик Матија Бећковић је истакао: «Било је Срба и прије Светог Саве и Светог Симеона, али су они први Срби који су знали ко су. Било је и пута и писма и језика и крста, али су они одредили пут којим идемо, крст којим се крстимо, језик којим говоримо… Било је храмова и прије Студенице и прије Ђурђевих Ступова и прије Хиландара, али су храмови које су подигли Свети Симеон и Свети Сава постали најдоњи каменови нашег духовног постојања. Било је и прије Немање Српске Државе којом су владали владари његовога рода, али он је постао родоначелник немањићке династије и утемељивач државе и од њега је немањићка лоза светородна. Речено је да без писмености не би било ни Немање, ни Светог Саве, ни Немањићке Државе, ни самосталности Српске Цркве, ни независности Државе. Држава није могла настати ни из чега, нити је писменост могла почети ни од кога, али су они постали очеви писмености која их је родила, а све што им је претходило у њима се поново родило и препородило».
У програму академије учествовали су гуслар Рајо Војиновић, појци Бојана и Небојша Брадић и Хор Светог Саве при подгоричкој Цркви Светог Ђорђа. По завршетку академије у Подгорици је за све госте припремљена трпеза љубави.
У поподневним сатима Епископ шумадијски Господин Јован је кренуо у Острошку светињу на поклоњење чудотворним и многоцелебним моштима Светога Василија Острошког. Поред моштију Епископа је дочекао монах Онуфрије из манастира Калудре код Берана. У вечерњим сатима Епископ Јован је посетио манастир Ждребаоник, поклонивши се моштима Светог Арсенија Сремца, наследника Светог Саве на трону српских архиепоископа.
У недељу 1. марта, Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије и Његово Преосвештенство Епископ Шумадијски Господин Јован служили су са свештенством Свету Литургију у Цетињском Манастиру. Радост литургијског сабрања са Владикама поделило је присуство великог броја деце и верног народа, који су своју заједницу са Богом крунисали сједињењем, тј. Причешћем Телом и Крвљу Господа и Спаса Нашег Исуса Христа. Подсјећајући на Ријеч Господњу тамо гдје је срце ваше тамо је и благо ваше, Митрополит Амфилохије је у архипастирској бесједи рекао да све оно што обујми човјеково срце – то је благо човјеково, оно чиме човјек живи, чиме дише. «Ако је срце човјеково испуњено лажју, нечистотом, ако је испуњено мржњом и злобом, завишћу и гордошћу, себичношћу и свим осталим страстима, онда су те страсти човјеково божанство. То је оно чему се човјек клања и чиме живи, чему служи. А срце није створено да буде потркалиште мрака и демонских сила, него је створено да буде храм Духа Божјега, да буде испуњено миомиром Божјим, добротом, љубављу и сваким даром ради кога нас је Бог створио, свим оним што мирише на Господа, да буде испуњено чежњом за вјечним и непролазним Царством Божјим. На то нас подстиче пучина Светога Поста», поручио је Митрополит Амфилохије. Митрополит је топлим речима поздравио Епископа Шумадијског Господина Јована, рекавши: да Шумадијска Епархија чува велике Светиње, међу којима и скривене мошти Светог свештеномученика Јоаникија, Митрополита Црногорског, који је пострадао на крају Другог свјетског рата у бесуђу братоубилаштва које је тада харало у нашем народу.
Владика шумадијски Господин Јован је пренео благослов Светиња Шумадијске епархије сабранима на Светој Литургији. «Преносећи вам те благослове, преносимо вам и молитве и поздраве свештенства, монаштва и верника Шумадијске епархије. Епархија шумадијска чува древне Светиње, она је срце Србије. Ми смо овде данас да се заједно са вашим архипастиром и вама помолимо Богу пред овим ћивотима и Светим моштима, да их замолимо да се моле и за народ Митрополије Црногорско-приморске и Епархије шумадијске, за сав богољубиви народ, да нам буде благословен почетак поста, да у њему остваримо бар две хришћанске врлине – љубав и праштање», рекао је Владика Јован.
После заједничке трпезе љубави, Преосвећени Владика Јован је кренуо пут Крагујевца, свративши у Манастир Ђурђеве Ступове, где га је дочекао Владика Јоаникије.
