Патријарх Павле (у свету Гојко Стојчевић) рођен је 11. септембра 1914. године у славонском селу Кућанци код Доњег Михољца. Рано је остао без родитеља. Отац му је у Америци добио туберкулозу и вратио се кући да умре, а мајка му се годину дана касније преудала. Али, и она је брзо умрла. С три године о малом Гојку и његовом брату бринула се тетка. Патријарх Павле је сам говорио да је као мали био „врло слабачак”, па су му једном чак и свећу запалили, мислећи да је умро.

Манастир Раковица 11 километара од центра Београда, на кружном путу, који уз Раковички поток скреће према Авали, стотинак метара од некадашњег фабричког сервиса Фабрике мотора 21. мај Београд.

Изјава Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, мјестобљуститеља патријарашког трона

Изјава Епископа бачког г. Иринеја, портпарола СПЦ, поводом упокојења Његове Светости Патријарха српског Г.Г. Павла

Његово Преосвештенство Епископ бачки Г. Иринеј, у име Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, после ванредне седнице у недељу увече у Патријаршијском двору саопштио је јавности неколико појединости у вези са опелом Блаженопочившег Патријарха Павла.

Владика бачки Г. Иринеј је саопштио да се Свети Синод на седници позабавио појединостима које су стриктно прописане у оваквим приликама.

15. новембар 2009. године

Његову светост, сада блаженоупокојеног Патријарха Павла познајем од 1962. године када сам дошао у манастир Студеницу. Познајм га највише због тога што је потоњи Патријарх Павле био у братству оца Јулијана (Кнежевића), у чијем братсву сам био и ја, касније, када је отац Павле већ био изабран за епископа.

Поводом смрти патријарха српског Павла Влада Републике Србије је на данашњој седници прогласила тродневну жалост у Републици Србији.

Дани жалости су 16, 17. и 18. новембар 2009. године, наводи се у саопштењу Владе Србије.

Емисија о патријарху на РТС-у

Патријарх Павле (Гојко Стојчевић) рођен је 11. септембра 1914. године у селу Кућанци, у данашњој Хрватској. Српски патријарх постао је 1990. године, када је на том месту наследио патријарха Германа. Био је 44. патријарх Српске православне цркве.

15. новембра 2009. године, у 10,45 часова, на Војно-медицинској академији у Београду, после примања Свете Тајне Причешћа, упокојио се у Господу Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки, Патријарх српски Г. Г. Павле.

У Епархијској сали, Духовног центра Саборне цркве у Крагујевцу, у уторак увече 13. новембра 2009. године представљен је документарни серијал Рудничка Шумадија који је реализован у продукцији ВА Крагујевац, а ауторски је рад г-дина Владимира Божовића, новинара Радио Телевизије Крагујевац.

У четвртак 12. новембра Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у Старој крагујевачкој Цркви уз саслужење старешине овога светога храма протојереја Милића Марковића, архијерејског намесника лепеничког протојереја – ставрофора Саве Арсенијевића и двојице новорукоположених ђакона Мирка Шиљковића и Дејана Тодоровића.

Преосвећени Владика шумадијски Јован је са братством Светосавског храма и протојерејима Зораном Крстићем, Миланом Боротом, Животом Марковићем и јерејем Срђаном Тешићем служио Свету Литургију на дан светог мученика Нестора.

Пред почетак Литургије рукопроизвео је у чин ипођакона Мирко Шиљковића из Ердеча, свршеног богослова наше богословије и студента Богословског факултета у Београду.

У препуној сали Дома синдиката у уторак 10. новембра 2009. године, на трибини посвећеној борби против наркоманије и помоћи центру за психо-социјалну подршку бившим наркоманима, представљен је рад центра Земља живих. Тим поводом одржан је добротворни концерт у организацији Крагујевац концерта, под покровитељством града Крагујевца.

Наша помесма Црква, прославила је 8. новембра 2009. године, празник Св. великомученика Димитрија Мироточивог - светитеља који је својом мученичком смрћу посведочио веру у Христа, неустрашивог војника Христовог и најпоштованијег светитеља града Тесалоники.

Црква Божија у Крагујевцу са својим претстојатељем архијерејем Јованом Eпископом шумадијским, презвитерима и ђаконима, окупљена на молитву у цркви посвећеној Св. Димитрију задужбини Г. Новице Јевтића, која се налази у насељима Вашариште и Сушица, служењем празничног бденија отпочела је прославу овог великог светитеља.

На дан Митровских задушница 7. новенбра 2009. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је заупокојену Свету Литургију, а затим и парастос уснулим слугама Божијим, у Саборном храму у Крагујевцу. Епископу је саслуживало братство Саборном храма уз присуство великог броја верних крагујевчана који су дошли да се помоле за покој душа својих ближњих. После заамвоне молитве одржан је парастос у којем су споменута имена отаца, браће и сестара који више нису са нама, а за које се Црква моли да их Господ упокоји и прими у своје Небеско Царство.