У недељу пред празник Тројичног јављања Бога, 18. јануара 2009. године Литургијско сабрање у манастиру Светог преподобног Симона монаха у манастиру Прерадовцу, предводио је Епископ шумадијски Г. Јован, уз саслужење протојереја-ставрофора Душана Рајића, пароха другог рековачког протонамесника Сретка Петковића и ђакона при Саборном Храму у Крагујевцу Ивана Гашића.

У четвртак 15. јануара 2009. године на дан Светог Преподобног Серафима Саровског, обележен је и молитвено прослављен имендан, високопреподобног игумана Серафима, настојатеља манастира Денковац.

Након неколико година градње, у мају месецу прошле године, Његово преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован осветио је у Маршићу, приградском насељу Крагујевца велелепни храм посвећен Великом Кападокијцу, васељенском учитељу Светом Василију Великом. Забележено је тада да је гост био епископ жички, Преосвећени Господин Хризостом и да је тај чин био још једна потврда да Господ у Шумадијској епархији увек чини нешто ново због искрене вере и усрдних молитава народа и свештенства на челу са својим Епископом. Храм у Маршићу једини је у Шумадијској епархији посвећен Василију Великом, али радује што и у другим местима Цркве Божије у Шумадији ничу храмови посвећени ранохришћанским оцима, Светом Григорију Богослову (Грошница) Светом Атанасију Великом (Селевац), Светим Трима јерарсима (Топола)...

У недељу по рођењу Христовом коју је Црква посветила успомени светих Богоотаца, најближих Христових сродника по телу, Његово Преосвештенство eпископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Дивостину.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован на дан Св. првомученика и архиђакона Стефана 9. јануара 2009. године служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ћелије код Лазаревца.

Други дан Божића је посвећен Пресветој Дјеви Марији. Ово је један од најстаријих Богородичних празника и у литургијском календару носи назив Сабор Пресвете Богородице.

У православном богослужењу се други дан Великог празника назива „сабор“ – синаксис. Црква се на тај дан сећа оних личности и тема које прате главни догађај Великог празника и слави их.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је на Бадњи дан 6. јануара 2009. године Свету Аријерејску Литургију у Храму Свете Петке у Крагујевачком насељу Виногради.

Христово рођење по телу као и празници који му претходе, са великом радошћу прослављени су у Старој Цркви. Светом Литургијом на Бадњи дан отпочело је празновање Христовог Рођења. У вечерњим часовима одслужено је велико повечерје са свечаним празничним јутерњем. Част да унесе бадњак припала је као и ранијих година градоначелнику града Крагујевца господину Верољубу Стевановићу заједно са Вукмиром Миленковићем и Љубишом Маринковићем. Градоначелник је пожелео свештенству и народу пуно љубави, слоге, мира и добре воље којима зрачи лик витлејемског Богодетета.

ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!

Период од Сабора архангела Михаила па све до ових дана када очекујемо празник Рођења Богомладенца у храму Свете Петке у крагујевачком насељу Виногради су били испуњени и обележени скоро свакодневним архијерејским Службама.

Сваке прве недеље пред празник Рођења Господа Исуса Христа празнују се Свети Оци. У народу празник познат као Оци или Очеви који је, као Детинци и Материце, везан за обичај „везивања“ и „дрешења“ међу члановима породице. Овај обичај представља нешто много више од пуке игре укућана, њиме се потврђује свеза љубави којом су повезани сви чланови хришћанске породице. Због такве љубави Бог ствара свет кроз Сина Јединородног у Духу Светоме. А узвраћајући љубав и Син Божији страда за живот света. У таквој љубави смо и ми хришћани позвани да узрастамо у Цркви Божијој.

Након прошлог броја Каленића, који је био посвећен великом свештеном јубилеју, шестогодишњици заснивања манастира Каленића, у којем су, између осталог, објављени и неки радови са научног скупа (организатори САНУ и Шумадијска епархија) поводом значајне годишњице (епископа шумадијског Јована, академика Јованке Калић, историчарке уметности Јелене Ердељан), редакција овог црквеног часописа припремила је шести број за ову годину. Тема уводних богословских текстова у сагласности је са календаром, везана је за рођење Господа Исуса Христа, односно за питање обожења човека. Аутор је архимандрит Григорије, игуман светогорског манастира Григоријата. Први пут на наш језик преведена су ауторизована предавања у Грчкој овог угледног теолога (Значај Богородице у обожењу човека; Црква, простор обожења човека). Преводилац је јереј Драган Поповић.

ХРАМ СВЕТОГ САВЕ НА АЕРОДРОМУ

Навршило се пет година од чудесног мироточења које се десило на Крсту Господњем Цркве Светог Саве у Крагујевцу, 29./16. децембра 2003. године. Увод у ово знамење су били бурни месеци испуњени великим бројем верника из целе земље који су дошли да се поклоне Часноме Крсту и Распетоме Господу који је лио сузе, овог пута три дана уочи Усековања исте 2003. године.

Случајно или намерно, чини се да Стара крагујевачка Црква сва лежи у знаку старог, самим својим називом „Стара Црква“. Чини се не случајно да Стари завет добија своје потпуно литургијско испуњење у недељи Праотаца када већ традиционално епископ шумадијски Јован служи архијерејску литургију у Старој цркви крагујевачкој на недељу Праотаца. У животима верних шумадијске епархије Стари и Нови завет нису само делови Светог Писма већ су пројектовани кроз животе свих евхаристијских учесника, кроз личност Господа нашега Исуса Христа, који је као нестворен утемељење Старог завета, а као рођен остварење обећања Бога Оца да ће у свет послати Спаситеља, а самим тим и испуњење у суштини и смислу Новог завета.

ЛЕК ЗА БЕСМРТНОСТ

Свакодневно служење светих Литургија и акатиста у храму Свете Петке, у крагујевачком насељу Виногради, у периоду дужем од месец дана, а по благослову нашег Владике, Епископа шумадијског Господина Јована, донело је у петак, 26. децембра 2008. године, врхунац Божије објаве – током архијерејског служења свете Литургије потекло је на иконостасу свето миро, наочиглед свих служашчих и верног народа.

БОЖИЋНА ПОСЛАНИЦА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
СВОЈОЈ ДУХОВНОЈ ДЕЦИ
О БОЖИЋУ 2008. ГОДИНЕ