Да се паралелно са знаком Часног и Животворног Крста постављају Часне и Свете Иконе, које су одговарајуће урађене од боја и мозаика и другог материјала, у светим Божијим Црквама, на свештеним сасудима и одеждама, на зидовима и даскама, у кућама и по путевима; и то: Икону Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа, Пречисте Владичице наше Свете Богородице, Часних Анђела и свих Светих и Преподобних људи. Јер уколико се ове стално посматрају у ликовним изображењима, утолико се и они који их гледају покрећу ка жељењу и подражавању самих оригинала. И да се овима одаје целивање и почасно поклоњење, али не и истинско служење по вери нашој, које приличи само Божанској Природи, него да као што знаку Часног и Животворног Крста и Светим Јеванђелима и осталим свештеним посветама, тако и у част ових чинимо принос кађења и светлости, као што је то био побожан обичај и у древних Хришћана. Јер, част која се одаје Икони (лику) прелази на Оригинал (прволик), и ко се поклања Икони, поклања се личности онога који је на њој насликан...

Беседа о правој вери Светог Саве из 1221. године

Клањамо се и поштујемо и са љубављу целивамо Свечасну Икону човечанског оваплоћења Бога Слова (Христа), помазаног Божанством и оставсег непромењеног, тако да онај који је помазан вером сматра да на Икони види самога Бога, Који се јавио у телу и са људима поживео. Клањамо се и част одајемо и Икони Пресвете Богородице, и Иконама Свечасних Божијих Светитеља, уздижући очи душе наше ка Првообразном Лику и узносећи ум наш на несхватљиво и неизрециво".