“СВЕТОСАВЉЕ – ШКОЛА ЗА СВА ВРЕМЕНА” – Анђела Младеновић

У бесконачној галерији личности из историје нашег рода, попут „звона што са немањићких задужбина пева“, одзвања кроз векове име Светог Саве. Ново време и наш век са убрзаним процесом урбанизације, индивидуализације, као и са доминантним егзистенцијалистичким философским теоријама о „бачености у свет“, „безграничној отворености“ према свету у коме прете досада, сета и очајање, видљиво обележава дан Светог Саве, али га, у основи, не разуме.

Савремени човек, да би се приближио Светом Сави и упознао, на прави начин, његову личност и дело, мора схватити да се њему не може приступити као било којој историјској личности. Јер Свети Сава није докона прича из историјске читанке, него живи, вечно живи доказ шта је у стању да учини људско срце када се приљуби уз Христа. Његова личност је одредила срж словесности наше прошлости. Извор је и ушће сваког нашег сећања, темељ нашег, како личног, тако и националног бића. Попут вододелнице, Свети Сава дели прошлост нашу на време таме и бесмисла и доба светлости и блистања наше христоликости, јер је он први био мучен великим питањима: шта је човек и зашто му се даје живот ако се завршава смрћу.

Још као дете, Растко је осетио да човечанство не може решити проблем смисла и да оно без Христа губи сваки смисао, због чега излаз тражи у Богочовеку, свестан да само у заједници са Богом човек може истински решити проблеме људске душе. У супротном, човек се претвара у чудовиште које проблеме рода људскога решава људождерством, ратом, покољем, помором и убиством. Зато и постаје први бегунац из времена у вечност, остављајући иза себе неизбрисив траг и пут на који позива и сваког од нас.

Бег са двора на неки начин представља револуцију, јер је Растко наш најмлађи, највећи и једини истински револуционар који се побунио одлучније него ико против свега пролазног и смртног у име вечног и бесмртног. Он се буни против зла у себи, против смрти у себи.

Његова школа није дресура, стицање знања без духовности, морала и одговорности, већ она која претвара грешног човека у праведног, праведног у светог, смртног у бесмртног. Стога је њен главни циљ усавршити и довршити човека помоћу вере, покајања, смирења, кротости, трпљења, праштања и молитве. Свака од ових врлина истински преображава и просветљава човека увек из добра у боље. Дакле, хришћанска светосавска просвета темељи се на светитељству као врхунском и вечном идеалу, а тајна светитељства Немањиног сина је само у три речи: Жртва Христа ради!

Често, када гледам фреску Савину из манастира Милешеве чини ми се као да из његових смирених немањићки плавих очију сија светлост и лепота Христовог лика. Дивно је бити његов потомак по народности, али је стидно не бити његов по јеванђељском револуционарству. Данас сви Срби полажу испит пред учитељем, вечни испит светосавски. Пита он све нас: шта је за тебе вера, шта је за тебе Христос? Да ли се животом својим одричеш Господа? Колико се псовки из наших уста за један дан чује, колико грехова, колико падова, колико лудих помисли и рђавих дела. Све то разара Србију Светог Саве. Пази да ти ниси један од тих који разара то вечно у роду српском, пази да не учествујеш у рушењу Хиландара и безброј задужбина.

Сигурно је да Бог није дао свакоме да чини дела апостолска и понови свестрано и плодоносно дело Светог Саве, али почнимо да чинимо оно што нам је Бог дао по мери вере и духовне моћи наше, па ћемо опет учинити много и то ће пред Богом биће велико. То све бива онда када Богу, као дете мајци својој, прилазите. Када осећате у молитви како вам присуство Божје загрева душу, када горите од жеље да чините добро, онда сте деца Божја и Светог Саве и именом Светосавци. То је услов да светом љубављу запевамо „ускликнимо с љубављу!“

Ауторка је ученица III2 разреда Гимназије Светозар Марковић у Јагодини

Илустровао Андреј Николов II-3 - Свети Сава пише родитељима