После прочитаног јеванђелског зачала, Високопреосвећени Митрополит се обратио беседом сабраном народу:

„У име Оца и Сина, и Светога Духа. Браћо и сестре, Господ наш Исус Христос, када је слао своје ученике и апостоле да проповедају Јеванђеље није им обећавао никакве угодности, напротив, говорио им је како ће доживљавати велике невоље проповедајући Јеванђеље те им је зато рекао: „Ето, Ја вас шаљем као овце међу вукове; будите мудри као змије, а безазлени као голубови“. Ове речи Христове нас подстичу на размишљање како да се одржимо као хришћани у времену у коме живимо. Како да се одржимо као људи Божији? Како да докажемо да смо заиста чланови Цркве и како да докажемо да можемо да, без обзира какве нас околности сналазиле, изађемо као победници? То једино можемо само са вером у Бога, можемо са Христом јер је он Победитељ. Можемо да замислимо, браћо и сестре да међу вуковима остати овца је врло тешко. Шта је овца у односу на вукове? Слабашна. Није немогуће да и овца међу вуковима остане неповређена јер нам Господ каже на који начин можемо остати међу вуковима овце Христове, а то је она реченица будите мудри као змије, а безазлени као голубови. Није то лако мудрост и безазленост очувати у своме животу. Мудрост ће нас сачувати да не постанемо плен вуковима, непријатељима Божијим тојест да нас вукови не растргну треба нам та мудрост али не мудрост своја него мудрост Божија. Сетимо се само мученика и светитеља Божијих како су их гонили и убијали али они су остали јаки у вери и ишли су за Христом. Безазленост и доброта ће нас сачувати да ми не постанемо вукови. Има она изрека која каже: Човек је човеку вук. Заиста, човек треба да размишља да ли не постаје вук. Вукови, оне крволочне животиње, нападаће човека искључиво ако су гладне. Ако нису гладне неће, а човек напада човека и када је гладан и када је сит. Данас и кроз векове много пута је долазило на мисао да међу вуковима се не може опстати другачије него само као вук, значи утопити се. Међу Турцима једино да постанемо Турци. На жалост, многи из рода нашега су и примили ислам. Неки из страха неки због овога или онога али су многи преци наши остали верни Богу, Цркви и Јеванђељу. И наше је данас да размишљамо колико смо ми верни Христу. Да ли мислимо да је само довољно што смо хришћани и крштени. Треба да оправдамо то своје призвање у крштењу. Треба имати мудрост у свему овоме јер живимо у свету који у злу лежи али ако човек зна како треба да се бори од зла он ће се изборити. Једино се можемо изборити против зла моћи Божијом, силом Божијом и благодаћу Божијом, а никако својим мудровањем. Треба имати и развијати мудрост Богом дану све све више и више, а паралелно са том мудрошћу треба развијати и доброту. Мудрост без доброте прелази у злобу, а безазленост без мудрости олако пређе у глупост. Шта је у ствари мудрост? Премудри Соломон каже: Почетак мудрости је страх Господњи. Онај који има страха Божијега у себи он ће се очувати у ономе у чему је призван. Ми који смо крштени смо призвани и то призвање треба да докажемо својим хришћанским јеванђелским животом. Дакле, да будемо мудри као змије. Ко је још мудар? Мудар је онај који слуша реч Божију и извршује је. Да чувамо Христа као главу нашу, да живимо Христом и да чувамо веру и да вером живимо. Још једно поређење када је у питању змије је да када се змија провлачи кроз оне уске рупе ради то да би свукла кошуљицу са себе, да би се пресвукла и добила ново рухо. Тако и ми ходећи уским путем, који води у Царство небеско, свлачимо са себе тог старог и огреховљеног човека. Свлачимо тог старог Адама преко кога је ушао гре, а облачимо се у Новог Адама тојест Господа нашег Исуса Христа. Знамо да је змија отровна зато нам Господ заповеда да будемо безазлени и простодушни као голубовии да не трујемо друге то јесте да никоме не наносимо зло. Живот је овај војевање, борба и ако се не боримо непријатељ ће нас савладати, а наш непријатељ је грех, ђаво и смрт као и ми сами. Победити или поражен бити, трећег нема. Ако победимо у тој борби уживаћемо плодове победе кроз сву вечност. Ако ли будемо поражени у тој борби трпећемо ужасе и поразе опет кроз сву вечност јер је Бог човека створио не за пролазност него за вечност. Живот је овај двобој између човек и свега против божанског. Господ је рекао у Јеванђељу да ко хоће побожно да живи тај ће бити гоњен. Благо нама ако нас гоне због правде Божије али ако нас гоне због наших грехова треба да се тргнемо. Треба да се боримо безазленошћу. Сам је Господ рекао: Хвалим те Оче неба и земље, који си сакрио ово од мудрих, а открио безазленима. Кроз историју рода људскога и кроз хришћанство много је било оних „мудрих“ који су највећа зла чинили. Који су се правили мудри по телу, а не по духу. Бог је свемоћан и наш је савезник. Ко искрено Бога призива и живи Богом, узда се у моћ Божију биће победник. Свети Јован Кронштатски нам говори о томе како треба хришћанин да живи па између осталог каже: Овај живот није шала ни играчка, но људи га обраћају и у шалу и у играчку. Схватају људи живот као нешто успутно, а живот је дар Божији. Ми смо дужни да за те дарове које смо примили узвратимо Богу тиме што ћемо их умножити у себи и делити другоме. Човек је онолико велики колико се дели тојест даје, а не онај који је зграбио све себи. Наставља даље Св. Јован: Лакомислено је играти се временом. Време нам је дато да се припремамо за вечност. Време је у руци Божијој, а наше је да исчекујемо то време и долазак Христов. Ако човек има стално на уму своме да ће Господ доћи он ће се и припремити. Домаћин, када би знао када ће му развалити кућу он би је чувао и не би лопов могао доћи да му покраде кућу али ми не знамо ни дана ни часа када ће Господ доћи. Зато нам је потребно то стражарење да стражимо првенствено над собом. Зато Господ данас и каже: И мене су гонили и вас ће гонити. Са тим морамо бити начисто јер благо оном човеку кога гоне ради Истине, а Истина је једна. То је Христос. Благо ономе кога гоне ради правде Божије, а правда је Божија једина исправна, а не правда људска али ми све то хоћемо да претворимо у своју истину по свом нахођењу. Све хоћемо да прогласимо правдом опет по своме нахођењу али зато имамо једно мерило, а то је Христос. Имамо још једно мерило, а то је Јеванђеље којим можемо да проверавамо свој живот. Зато је и Јеванђеље наше огледало. Само зависи како га читамо и како га примамо, и што је најважније како га испуњавамо. Живети по Јеванђељу значи проверавати себе, свој живот и своје поступке.

Да се помолимо Богу да нам Бог да мудрост да у свим приликама и неприликама опстанемо као људи Божији и као народ Божији.

Бог вас благословио!“

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

Пре почетка свете Литургије, чином ношења орара, Високопреосвећени Владика је благословио чтеца, господина Душана Вујичића.

На крају Свете Литургије верни народ се причестио Светим Тајнама, а по завршетку Високопреосвећени Митрополит је поделио благослов и иконице.

Ђакон Саша Павловић