Саслуживали су: Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Господин Јован, ректор Богословије протојереј-ставрофор проф. др Зоран Крстић, ректор Богословије Светог Петра Дабробосанског протојереј-ставрофор Љубомир Пријовић, ректор Богословије Светог Петра Цетињског протојереј Благоје Рајковић, протојереј-ставрофор Миладин Михајловић, протојереј-ставрофор мр Рајко Стефановић, протојереј-ставрофор Милић Марковић, протосинђел Лука Милошевић, јереј Синиша Божић, јереј Далибор Зарић, јереј Милош Антић, јереј Марко Павловић, јереј Небојша Јаковљевић, протођакон Иван Гашић, протођакон Немања Рељић, ђакон Ђорђе Петровић и ђакон Александар Ђорђевић.

Према већ устаљеној пракси, на Литургији су и ове године у чин чтеца рукопроизведени ученици завршног разреда богословије који су клирици шумадијске епархије, а то су: Василије Андрић, Димитирије Милутиновић, Игор Нинковић, Страхиња Стевановић.

Након прочитаног Јеванђеља вернима се пригодним речима обратио Његово Преосвештенство Епископ хвостански Господин Алексеј рекавши:

“Драги оци, драга браћо и сестре и драги ученици овог училишта, ево да извршим послушање да упутим неколико речи поводом данашњег дивног дана.

Заиста, ево дана који створи Господ, који нас је сабрао овде у овом прелепом параклису посвећеном светом Јовану Златоустом. О њему говорити није лако, али опет поносни јер је он човек од крви и меса и дао нам је пример да смо сви позвани да идемо путем Христовим онако како је и он кренуо и испунио Јеванђеље и постао ризница Светога Храма Духа Светога на шта смо и сви ми позвани. Он се угледао на свога архипастира и постао је добар пастир, пастир цариградске Цркве. Човек неустрашив, мали растом али велики духом, Златоусти. Заиста, шта казати а да човек не затрепери, ја заиста треперим јер сам и сам епископ, пун страха да ли уопште и могу да се назовем тако јер је он нама за пример али не знам да ли уопште ја лично идем тим стопама. И ви, драга децо, позвани сте да радите на Њиви Господњој, да постанете христови свештници и ето на кога ви да се угледате јер ако не кренемо тим путем, царско свештенство, како треба, онда смо изгорели пре времена, идемо по ватри а не смемо да изгоримо. Но, ту је свети Јован Златоусти који треба да нам помогне и да нас поучи, наравно не само он већ и сви светитељи, који су били оно што смо и ми, људи, па опет постали су велики, јер су у свом срцу, као и свети Јован Златоусти, наравно, направили трон Спаситељу, кад се Спаситељ усели у тај трон онда нема страха, онда нема чега да се бојимо. Као што нам је и свети Јован Златоусти показао да је неустрашив, против њега су устајали цареви и царице и био је спреман да оде у прогонство али да иде путем Христовим. Ето, на шта ми треба да се угледамо, да молимо Господа и светог Јована да нам дарује дар расуђивања то је оно што је нама неопходно, поготово у свештеницима а ми то јесмо. Дар да расудимо у правом тренутку како да се поставимо, када треба да будемо храбри, када треба да покажемо љубав, а љубав увек треба да се показује, јер без љубави нема храбрости, то је оно што хоћу да вам поручим у овом моменту. Још желим да заблагодарим оцу ректору што ме је преко нашег драгог владике, Архиепископа и Митрополита Јована, позвао да данас будем овде са вама, али и Његовој Светости патријарху Порфирију што је дао благослов да будем овде са вама. На моју велику радост и не први пут и нека Господ да да се још много срећемо овде и свугде по свету и што је најважније да се сретнемо тамо где је сам Христос присутан, благодаћу својом увек присутан - у Црству Божијем.

Нека сте благословени!”

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа хвостанског г. Алексеја

Након литургије, уследила је свечана трпеза љубави.

Милош Вељковић