На иницијативу блажене успомене Епископа Саве Вуковића богословија Светога Јована Златоуста је основана 1997. године као одељење богословије Светога Саве из Београда, које је у том статусу била до 2000. године, када се осамостаљује.

У не тако давној прошлости, по задобијању слободе од османског ропства, Кнежевина Србија је препознавала значај богословских школа, те је негде по речима Радослава Грујића Крагујевац је за то пример, јер је у њему, катедралном граду обновљене Србије, митрополит Патар Јовановић 1836. године отворио „клирикалну школу“: „Први наставници били су: протосинђел Ликоген Михајловић из Далмације и синђел, потоњи Владика шабачки, Гаврило Поповић из Срема. Ученика је било 26, од којих су 24 била ожењена. Школа је трајала две године, а ученици су се звали клирици. Као и наставници њихови, и ученици су стајали у кнежевом конаку, а половина их се хранила за митрополитовим столом.“ Као и у та херојска, и у ова наша времена, за Цркву ништа мање мирнија, Крагујевац и Шумадија постарали су се, чак и изнад својих могућности, да буду прави домаћини важној школи Српске Цркве [1].

Богословија светог Јована Златоустог игра веома важну улогу данас у животу наше помесне Цркве, не само као расадник будућих свештенослужитеља, вероучитеља, теолога, него као и један показатељ заинтересованости нашег хришћанског народа за Реч Божију, школујући младе нараштаје богослова.

ђакон Александар Ђорђевић

[1] Извор: https://www.zlatousti.org/index.php/bogoslovija/83-osnivanje-odeljenja-beogradske-bogoslovije-svetog-save-u-grosnici-kod-kragujevca-veliki-boziji-dar