За певницом су појали протојереј Драгослав Милован и г. Милорад Томић, док су чтецирали Урош Петковић, Симеон Петковић, Василије Арсенијевић и вероучитељ Марко Гаљак.

Након прочитане јеванђељске перикопе верном лаосу се надахнутом беседом обратио Митрополит Јован:

“Драга браћо и сестре слушајући данас ово Јеванђеље које нам описује како је народ у време Ноја када је био потоп, живео безбрижно и није размишљао о доласку Сина Божјег, нису они размишљали ни о потопу па је дошао. Живимо често као да никада нећемо умрети, живимо као да нећемо изаћи пред лице Божје, живимо тако да никада нећемо полагати испит, шта смо радили, шта смо оставили иза себе. Браћо и сестре, нас Господ није створио за дан два или сто година, нас је Бог створио за вечност. И ми морамо и требамо да доживимо у овом свету да размишљамо о тој вечности, да размишљамо како ћемо изаћи пред лице Божје и са чим као што каже једна песма. Са чим? Са делима или добрим или лошим. И једно и друго дело иде испред нас. Зато је заиста потребно да будемо трезвени у овоме животу, да трезвено радимо и да трезвено волимо у овоме животу. Не смемо д се опустимо, тамо где је вера и љубав тамо страха нема. Дакле, браћо и сестре ови људи у Нојево време су живели безбрижно и нажалост како каже данашње Јеванђеље немарно. Људи не требају да ленствују, треба да раде да буду активни да зараде кору хлеба. Мораш да зарадиш за своје спасење,спасење ће да дође само по себи. Оно долази кроз веру, кроз дела, кроз милосрђе. Ми хришћани не треба да живимо у страху, немојмо да се плашимо али да будемо спремни и ако ће доћи то сутра. Наше није да мислимо да ли ће бити сутра или прекосутра, наше је да будемо спремни, да све оно што од Бога примамо примамо са захвалношћу, да то примимо са благодарношћу,али ако смо отупели, ако нам се вера гаси или нам се угасила вера онда имамо искушења. Истина је то да ми не смемо да се опустимо и да живимо безбрижно, лагодно да никад неће доћи Господ, а Господ ће доћи. Неће свет да престане ако се не испуни ни једно слово у закону. Господ ће доћи у своје време, зато нам је рекао да стражимо, јер не знамо ни дана ни часа у којој ће Господ доћи. Браћо и сестре, Господ хоће да ми будемо будни, а човек док је будан он ће да се чува од непријатеља и лопова, али ако нисмо будни ако заспимо, онда ће нас сваки непријатељ освојити. Ако је Бог у нама, онда је све у нама што је Божје. Онда је и слога и мир, онда у нама нема сујете и гордости. Врлине не треба замењивати овоземаљским стварима. Бог нам је дао разум, и ако нам није памућен разум, ми ћемо умети да разликујемо шта је добро а шта није добро, шта је зло а шта није зло, шта је Бог а шта је ђаво. Да се не окрећемо уназад као она Лотова жена, која није послушала Господа, па се претворила у слани камен. Да гледамо напред а не уназад да не би доживели судбину као Лотова жена. У њој није било ни трунке вечности већ је све гледала овоземаљско,а није бринула за оно што је небеско. Долазак Сина Божјег биће муњевит, али да сазри и добро и зло. У овом свету је рат између добра и зла, само је питање да ли ми осећамо Бога у себи. Када сазри и добро и зло, Господ ће нам дати награду. За душу нам треба Господ, треба нам Јеванђеље.Зато треба да будемо обазриви, треба добро да размишљамо, како живимо, од тога нам зависи вечни живот“.

Након Службе Божје Митрополит Јован је поделио иконице и благословио верни народ који се данас окупио у пантелејмонском храму који је духовно стециште овог краја .

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

Вероучитељ Марко Гаљак