Чтецирали су г. Марко Нешић, др Марко Петровић и Павле Гашић.

Својим појањем Литургију је улепшао хор Пресвете Богородице Саборног Храма у Крагујевцу.

Беседећи верном народу Митрополит Јован је рекао:

„Молитва је побожан разговор човекове душе са Богом и она нас повезује са Богом као што су родитељи повезани са својом децом. Њом градимо прави однос између нас и Бога. У то нас утврђује молитва. Удружена са вером, она продубљује видике човека. Молитва и љубав су повезане као човек са човеком и као деца са родитељима. Данас наша помесна Црква прославља празник Материца. Празник љубави мајке према деци. Овај празник је смештен између Детинаца и Отаца. Он има велику символику јер је мајка у породици она која повезује, спаја и окупља сву чељад у своја недра. Зато је мајка – мајка. Она је матица, врело, извор и темељ у кући и зато се каже да не стоји кућа на земљи, већ на доброј жени. Добра жена је добра мајка. Материнство је од Бога дата благодат. Да би мајка била добра она треба да буде саздана и саткана од љубави према Богу, Мајци Божијој и према свој породици а у исто време мора бити и добра супруга. Супружанска љубав је већа од сваке друге страсти. Та љубав је дубоко усађена у наше биће, као биће заједнице. Породица је заједница и светиња и зато ап. Павле каже да је она Црква у малом. Све што се не понесе са кућног прага не може се надоместити ни са каквим дипломама. Ако у породици родитељи сазидају темељ на коме треба да надзидају своје усавршавање, на њему могу да се подиже спратови и спратови. Ако њега нема, све што човек у животу зида кад-тад ће се срушити. Све што зида, човек треба да зида поверењем у Бога и другога. Све то треба да се зида са љубављу. Ако чинимо нешто из морања онда то није добро. Треба да постоји жеља и воља да будемо у заједници и сагласности.

Неко је рекао да је Господ учинио жену немоћном да без мужа рађа децу. Љубав мужа и жене је снага која на окупу држи породицу, тада се деца лепо одгајају. И не само то већ се одржава домаћинство и заједница. Када у породици влада љубав и разумевање између мужа и жене у таквим браковима одгајају се побожна, верујућа деца, деца љубави. Деца треба да буду плод љубави. Деца усвајају особине својих родитеља. Родитељи треба да буду добар пример својој деци. Они су вреднији од било колико речи. Много је примера великих мајки и у Светом Писму и Житијима Светих. Мајка значи бити подвижник, трудбеник и мученица, али то мучење је из љубави јер се мучи да што више да примера свој деци. Свим мајкама је узор Пресвета Богородица. Ако се на њу угледају биће добре, искрене и поштене мајке. Пресвета Богородица је васпитавала Господа Христа, она га је васпитавала, питала и хранила и каже се да је Господ Исус Христос зачет Духом Светим у утроби Пресвете Богородице где га је она у свој утроби носила а заправо је Он њу носио.

Зато све мајке овога света треба да се угледају на њу и да уз молитву њој васпитавају своју децу. Лако је дете родити али није лако васпитати га како ваља. Није ни данас у времену у коме живимо као ни васколики наш Српски род. Зато се треба молити за децу и треба им више говорити о Богу. Када им се говори о Богу онда се и моли Богу, да их Бог упути, да им снаге, разума и мудрости. Овај свет децу вуче на доле уместо на горе. Мајка је одговорна за развој свети детета. Она је творац свих позива и професија. Зато једна песма каже да више од 100 учитеља, једна добра мајка више вреди. Васпитање које потиче од Цркве, државе и друштва је надзиђивање ако има на шта да се надзида. Ако деца нису понела темељ из куће, где ће га наћи? На улици, где се окупља наша омладина тражећи смисао живота. Ако им га родитељи не дају они ће га тражити на другом месту, најчешће на погрешном месту. Како родитељи да дају смисао деци ако га најчешће ни сами немају. Смисао живота је да се живи по, Богу и у Богу и са Богом у заједници љубави према Богу и ближњима.

Најслађа реч коју говоре људске усне је мајка. Она је саучешће и у тузи своје породице али и нада у очајању и снага у слабости, извор нежности, саосећања, сажаљења и праштања. Нико не прашта као мајка јер нас воли. Питали су једно мајку која је изродила 14-оро деце шта јој је највише помогло у васпитању своје деце. Одговорила је да јој је највише помогло то што се држала за руку Божију и осећала да је јака. . Она није држала лекције свој деци већ се понашала онако како је сама желела да јој се понашају деца кад одрасту. Показивала је љубав и учила да се међусобно слажу. Таква деца не само да су делила љубав међу собом већ и сваки залогај хлеба. То је оно: делити и дати себе јер ако не дајемо себе неће ни деца да се дају. Шта сејемо то жањемо. Колико смо били пример и посвећени свој деци? Што смо сејали то ћемо и да жањемо. Сви смо одговорни да будемо васпитани и да као васпитани људи можемо да васпитамо друге.

Данашњи празник треба да нас поучи и подсети да мајку треба да поштујемо као светињу. Нажалост на мајку и жену све мање гледамо као на биће већ као на ствар или предмет. Она нам дарује живот и заслужује нашу љубав. Данас је све мање жена и правих мајки. Да би она као мајка могла пружити љубав и нежност као мајка она мора бити поштована. Права мајка не воли само своје дете већ и свако друго дете. Зато је речено да је она парче Неба на Земљи. Дете као непогрешиво и чисто је Небо и зато родитељи тако треба да се односе према својој деци. Мајка мора и треба да осети да је потребна породици. Да не доживљавамо да су и отац и мајка остављени. Није свуда тако али има да усамљени родитељи тугују зато што су им деца напустила своју кућу и отишла у туђину да обрађују неплодну земљу и на њој стекну кору хлеба. Мајка воли љубављу којом Бог воли човека и њена љубав је најсличнија љубави Божијој.

Они који су се назвали родитељима по благослову Божијем имају велику част али и велику одговорност у васпитању своје деце. Велики је дар назвати се родитељима. У једном тексту се помиње мајка која је рано остала без мужа и сва остала деца дивно васпитана сем њеног детета. Оно је толико немирно да је била уплашена за његову будућност. Када је видела да ништа не помаже, клекла је на колена пред иконе и почела да се моли Богу, плачући док дете све руши пред собом. Наједанпут чувши шта мајка изговара, дете је клекнуло поред мајке обећавајући да ће бити боље. Не обраћајући више пажњу на њега, мајка настави са молитвом. Тада дете поче само да се моли Богу. Након тога је било васпитано у духу Јеванђеља и вере.

Мајка је радионица живота и на данашњи дан желим да честитам свим мајкама празник у жељи да вас Мајка Божија подржи да будете праве мајке. Замолио бих садашње и будуће мајке да своју утробу која је радионица живота не претварају у радионицу смрти. Какву будућност да очекујемо ако се сваке године у утроби мајке убије више деце него у ратовима или саобраћају. То значи да ће нас бити све мање и мање и за неколико година ћемо видети трагедију свог народа од не рађања за читав наш народ. Живот је светиња али сваког дана чујемо о убиствима где су устали родитељи на децу и деца на родитеље. Ко има право да одузме живот који није дао. Деца и родитељи једни на друге треба да гледају као на дар Божији. Зато је мајка, па и свако биће светиња. Човек је икона Божија. Нека нам Господ сачува садашње и будуће мајке , да се рађамо и живимо као народ Божији. Наше мајке су рађале светитеље. У сваком детету је потенцијални светитељ. Ако му отац и мајка помажу да се тако васпита, не бојмо се али се чувајмо греха убиства. Неки мисле да убиство детета није ништа али то је човек од самог зачећа. Убивши такво дете убијамо човека. Зато треба да имамо веру и да прво сами себе васпитамо па ћемо онда знати да васпитамо и своју децу.

Бог вас благословио.“

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

У току Литургије Митрополит Јован је благоизволео да у чин ђакона рукоположи дипломираног теолога Владимира Вранића из Крагујевца, поучивши га да је најузвишенији позив човеку, позив да служи Богу.

Духовна поука Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

Након причешћа верног народа, Митрополит Јован је г. Саши Сушићу из Београда доделио Архијерејску Грамату признања за помоћ породици Павловић из Сопота којој је уведено грејање пре почетка зиме. Исто тако Архијерејском Граматом признања митрополит Јован је одликовао и породицу Крчић Рашка и Гордану из Нове Пазове који су донирали 70 ранчева са ђаке за текућу школску годину. Све ово уз ангажовање Верског добротворног старатељства под водством јереја Стефана Дамјановића. На послетку је присутнима поделио свој Архијерејски благослов и иконице.

Празник Материца је свечано настављен трпезом љубави Архијереја Јована са својим народом у просторијама парохијског дома.

протођакон Мирослав Василијевић