Чтецирали су Ђурђе Ђоковић и Сава Николић.

Својим појањем Литургију је улепшало братство овога светога.

Беседећи верном народу Митрополит Јован је рекао:

„Господ наш Исус Христос апостолима није обећавао никакве угодности када их је послао да проповедају Јеванђеље свету. Говорио им је какве ће све невоље доживети и зато им је рекао да их шаље као овце међу вукове и да буду мудри као змије и безазлени као голубови. Данашње Јеванђеље говори нам о мудрости. Човеку треба мудрост као што каже Апостол Павле да мудро живимо. То значи да живимо по Богу и у Богу. Сећати се одласка са овога света и сусрета са Господом. Сећати се Царства Божијег и вечности. Зато се од нас тражи да мудро живимо и не проћердамо живот.

Премудри Соломон каже да је почетак мудрости страх Божији. Ми не треба да се плашимо Бога јер је он љубав али треба да имамо страх да се не огрешимо о његову божанску љубав којом нас он више воли него ли отац, мајка, брат, сестра, жена или деца… Он нас највише воли и своју љубав је показао оваплотивши се и поставши човек и оставши бог. Поистоветио се нама само не у греху. Где има страха божијега, мудрост човека приводи Богу. Где нема страха божијег мудрост човека води у злобу, пакост, мржњу, сујету. Ко има страха божијег он слуша Бога и живи по Богу. Он се труди да не повреди Бога и да не повреди другога. Почетак мудрости је слушати реч Божију. Ко је слуша он по њој и живи а ко не слуша он живи по свом нахођењу мислећи да је свој живот прилагодио како треба. Џаба нам је све ако себе не проверавамо мудрошћу божијом. Ако не проверавамо свој живот Црквом, Јеванђељем и Светим Оцима скренућемо са правог пута и ићи ћемо путем који човека одваја од Бога и самога раја. Рај је живот у Богу а пакао је живот без Бога и ако тако ради, том човеку је пакао овде и сада. Такав човек мисли да је он главни шараф у овоме свету и да сви само на њега треба да само угледају. Такав је у страшној заблуди. Таква мудрост није од Богочовека и не води Богочовеку. Таква мудрост води човека у лудост. Изгубимо ли Царство небеско и Бога онда смо у највећој лудости.

Мудрост је не у једној врлини већ у збиру свих врлина. Када остваримо једну врлину друга нас сама већ привлачи. Онда осећамо жеђ за Богом. Мудрост је сачувати душу своју за вечни живот, клонити се греха и зла и чинити добро, поседовати врлине и не надимати се и хвалити се собом, не гордити се је својство узвишене мудрости. Не треба допустити клици гордости да расте јер су њени плодови горки: злоба, пакост, сујета, мржња, надметање. Мудрост је не злоупотребити од Бога дату нам слободу да ако нам се укаже прилика да чинимо добро да га чинимо и да не чинимо зло ако имамо прилику. За то нам је потребна разборитост и вера и она ће нам казати шта је добро а шта зло и да се клонимо зла да не би још као жив постао мртвац. Мудрост је држати испружену руку не само да примаш већ и да дајеш. Ако се човек не даје за Бога онда неће имати Бога у себи. Исто и за другога ако гладног нахранимо и жедног напојимо дадосмо Господу. Ко са обазривошћу и разборитошћу говори о Богу, усваја врлине и то предлаже и другима пре свега својим делима. Дела су јача од речи. Човек који пуно прича дела су му слаба. Када имамо добра дела ми њима најбоље сведочимо Бога. Св. Владика Николај каже да се не носимо мудрошћу јер није наша јер чим се њоме понесемо значи да је немамо много. Треба да знамо оно што нам је најпотребније а то је да знамо Бога и да живимо Богом.

Данашње Јеванђеље каже да треба да будемо безазлени као голубови. Такав човек и не помишља да се свети. Људи могу да буду говорљиви и слаткоречиви али ако на себи немају Богочовечански печат, нису од Истине и не казују Истину.

Данас служимо Божанствену Литургију. Она је срж нашег живота и на је и за живе и за мртве. Данас се сећамо 40-то дневне успоне проте Драгослава. Његов живот је био као апостолски. Прота је имао невоља у животу али је све носио Христа ради. У том је била његова мудрост да не поклекне невољама у свом животу. Носио је и изнео свој Крст. Велике су његове заслуге за узрастање Епархије шумадисјке. Живећи непрестано је мислио на сусрет са Богом. Верујемо да га је Господ наградио за његову веру, љубав, истрајност и трпљење. Јеванђеље зато каже да трпљењем својим спасавамо душе своје. Нека га Господ прими у Царство Небеско, опрости грехе јер је и он човек као и ми, а за нас је важно да не скренемо са пута Господњег и да мудро живимо. Оставимо добра дела јер је речено да ћемо се својим делима или оправдати или осудити.

Верујмо у Бога и молимо се да је прота примио дар Царства Божијега за његово служење Богу, Цркви и народу, Бог вас благословио!“

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

Након Литургије Митрополит Јован је благоизволео да одслужи 40-то дневни парастос новопредстављеном протојереју-ставрофору Драгославу Степковићу, а потом је присутнима поделио свој Архијерејски благослов и иконице.

протођакон Мирослав Василијевић