Чтецирао је Владан Степовић, док је за певницом било братство храма Светога Саве.

У наставку свете литургије, Митрополит Јован је произнео беседу у којој је истакао да:

„Христос хоће да каже да који исповеда веру у Мене, тј. у моје сатрудништво а то јесте заједничко деловање и помагање како би то научним језиком рекли синергију у моју силу и моћ, ја ћу таквога исповедити пред Оцем мојим који је на небесима, а такав човек који исповеда веру у Сина Божијега добија Христа за сведока, да је Он Бог, истинити Бог и Човек, да је Он Богочовек. И нама је најпре потребно Божије сатрудништво и сарадња јер без Њега не можемо чинити ништа. Ако Христос није центар нашега живота, ако Христа нема у нама, онда у нама нема ништа што је Божанско, вечно, ништа што је бесмртно. Када имамо Христа онда имамо цело небо у себи, када имамо Христа имамо све што нам је потребно а нама је најпотребније да имамо Христа у себи, јер као што рече ми без Њега не можемо чинити ништа добро. То је важно браћо и сестре да признамо Сина Божијега пред људима, како? Кроз веру и животом по тој вери да би Син Божији признао нас пред Оцем својим који је на небесима. Да не да Бог да се одрекнемо Христа, из било којих разлога, и да то чинимо зато што се стидимо Христа. Доста је нажалост се наш народ стидео да верује у Христа... Већа казна за човека нема него да му Христос каже: Ја те не познајем. Бог познаје нашу праведност и нашу грешност. Христос је срцезналац, и Он зна ко је у нашем срцу, да ли је Бог љубави или мржње, да ли Бог доброте или пакости. У срце човеково је смештено и добро и зло. Оно је бојиште где стално водимо борбу. Коју? Духовну борбу између добра и зла. Војник који се не труди на прави начин неће да добије победу. Војник који не стражари на месту ономе где је постављен да буде стражар него заспи непријатељ ће га брзо зграбити и узети. Онај који не стражари његове ће мисли да лутају тамо где не треба. Свети Оци кажу човек је тамо где су његове мисли. Ако нисмо усмерили наше мисли ка Христу онда је она усмерена ка оном нечастивом и онда се он поиграва са нашим мислима и ми почињемо онда да фантазирамо са својим мислима почињемо да измишљамо и што јесте и што није. У својим мислима почнемо да хранимо своју сујету и гродост. Када је Христос у нашим мислима нема места нечастивом духу који може да влада нашим мислима. Данашње Јеванђеље нам говори када каже о Духу Светоме: када вас доведу пред судије из синагоге, каже Господ, не брините се шта ћете рећи јер ће вас Дух Свети научити у онај час шта треба рећи. Данас смо чули Јеванђеље, које каже: Ко каже хулу на Сина Божијег опростиће му се, а ко каже хулу на Духа Светога неће му се опростити јер се све возглављује Духом Светим. Зато Духа Светога призивамо на почетку свакога богослужења. Ви чујете када ми кажемо: Дођи Душе Свети и усели се у нас и очисти нас од сваке нечистоте. Дух Свети нас чисти браћо и сестре а Дух овога света онај Дух нечастивога он нас прља. Ко је чист, нека се чисти ко је прљав нека се прља. Дакле, браћо и сестре ко живи по Духу Светоме и у Духу Светоме тога Дух Свети води и руководи. Дух Свети води Цркву и руководи Црквом. Зато је Црква непогрешива. Ми људи који смо у Цркви ми смо грешни ми зато јесмо у Цркви Тела Христовога, да се чистимо од прљавштине греха пакости и мржње. Ко живи по Духу Светоме Дух Свети га води и руководи Он га учи шта треба и како треба да ради. Дух Свети га учи шта треба и да каже. И то када? У свим животним приликама и неприликама. Све нам ово говори драги моји шта значи бити испуњен Духом Светим. Човек или је испуњен Духом Свети или Духом Нечастивога. Када Дух нечастиви опседне човека то је страшније стање и горе стање од најтеже болести. Када човек болује болује му један део један орган, али када га је нечастиви дух опсео он је сав у болести и он се распада у греху и пакости и зато човек мора стално да призива Духа Светога да дође у њега и да га очисти. Без Духа Светога човек је испуњен бригама. Јер тада сам Дух Божији упућује човека куда треба да иде и ко има Духа Светога њега бриге неће никада савладати. Не може човек ни право ходити нити деловати ако му то свемоћни и свевидећи Дух Божији не каже и покаже. Зато браћо и сестре трудимо се да исповедимо Христа у сваком тренутку и на сваком месту да исповедимо и верујемо у Сина Божијега и зато нам помаже вера. Колика нам је вера толико Христа имамо у себи. Ако нам је заиста Јеванђелска вера која и брда премешта, онда је човек сав пун и испуњен Христом и испуњен је силом и моћи Божијом. И човек помаже себи и однемаже себи. Ни ђаво човека не може да учини ништа уколико му то човек сам не дозволи. Он насрће и ђаво је лукав, подметаће нам свакојаке ствари. Човек када има веру јаку има јаку љубав, и према Богу и човеку, када има веру има и велику наду и ми се надамо у милост Божију. Да ће нас Господ помиловати и грешне и недостојне јер његова је милост велика. Цар Давид када је чинио велике грехе он је испевао псалам: „Смилуј се на мене Боже по великој милости твојој“. Ми се уздамо не у своје трудове и молитве, али ми не можемо у то да се поуздамо у потпуности јер много грешимо, али се зато поуздармо у милост Божију. Зато нам треба жеља какву је имао онај грешник и цариник Закхеј. Он је имао жељу да се сретне са Богом, да чује Реч Божију и Господ му је услишио ту жељу, он је желео да види Христа, малога раста, али се попео на смокву. Али шта се ту догодило, Христос пролази, Закхеј је погледао у Христа и шта је када је Христос видео његову жељу, рекао му је: „Закхеје сиђи са дрвета јер нам данас ваља бити у дому твоме“. То је браћо и сестре да имамо жељу да Христос буде у нашем дому прво треба да буде у нашем срцу а онда када је у нашем срцу и када живимо Христом Јеванђељем и Црквом онда је Христос у нашем дому, са нашим чељадима, са васељеном. Нека нам Господ помогне да ојачамо у вери и у жељи да се сретнемо са Христом.

Бог вас благословио.“

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

У наставку свете литургије Митрополит Јован причестио је верни народ Телом и Крвљу Господњом.

ђакон Александар Ђорђевић