У понедељак, недеље митара и фарисеја, када наша Света Црква прославља светога Јефрема Сирина, Његово Високопреосвештенство служио је свету архијерејску литургију у храму Светога Саве у крагујевачком насељу Аеродром.

Митрополиту су саслуживали: протонамесник Немања Младеновић, јереј Иван Антонијевић и ђакон Александар Ђорђевић.

Чтецирали су Милош Вељковић и Влада Степовић. За певницом су били богослови светога училишта Јована Златоустог.

По прочитаном Јеванђељу, Високопреосвећени обратио се верном народу бираним речима:

“Данас прослављамо великог молитвеника, подвижника, великог угодника Божијега светога Јефрема Сирина. Његово образовање је било поред светске образованости то што се сав образовао у Господу Христу. Био је велики молитвеник, и заиста браћо и сестре написао је много молитава које ми данас користимо у Цркви, посебно она предивна молитва када се молимо у току васкршњег поста, када вршимо поклоне: “Господе и Владико живота мога”. Овим молитвама браћо и сестре требао би да буде прожет сав наш хришћански живот. Зато је у житију светога Јефрема да се са његових усана стално лила молитва, а са његових очију су се лиле сузе покајничке, како за себе тако и за народ Божији. Свети Јефрем који је био образован човек, који је живео благодаћу Духа Светога. Њега је Дух Свети водио и руководио, и чинио да буде оно што он јесте. Толико је смирења имао да када су га бирали за епископа, знајући колика је одговорност, почео је да се прави луд, само да га не би изабрали. У њему је живео Дух Свети који га је водио и руководио. Данашњи апостол који смо чули браћо и сестре, у њему нам свети апостол Павле каже који су то плодови Духа Светога и које је плодове рађао свети Јефрем Сирин. Плодови Духа Светога су: љубав, радост, мир, дуготрпљење. Онај човек који поседује по св. Апостолу Павлу ове врлине и има плодове Духа Светога нема закона којег човека може осудити. Човек који је саткан од љубави он је саткан и свим другим врлинама. Који није саткан од љубави ниједну врлину не може да оствари. Љубав приводи Бога човеку и човека Богу, зато што љубав никада неће да осуђује другога, да оговара другога, да се не горди и показује своје неко знање јер човек без љубави он браћо и сестре толико даје себи слободу, да он почиње да учи друге. Хоће и Цркву да исправи и поправи. Црквом управља Дух Свети, колико човек може да залута у својој заблуди колико човек може да падне у ту духовну прелест, па онда каже: Црква треба овако и овако да уради. Он сматра да Црква не ради како треба. Цркву води и руководи Дух Свети и зато је Црква непогрешива. Човек ставља изнад непогрешивости. То је све зато што неамо љубави према себи и ближњима, и зато што не изврашава заповести. Заповести не можемо да извршимо ниједну ако не испунимо оне речи Христове: Љуби Господа свим срцем својим свом мишљу својом и ближњега свога као себе самога. Тај човек који то поседује тај се смирава и тај се моли да га Господ учврсти у смирењу. Ђаво неће смирење он хоће гордост. Гордост је супротна врлина од смирености. Ако постанемо горди нема греха који не можемо да учинимо. Зато што је гордост корен свакога греха, и зато смо чули од апостола Павла који набраја ове хришћанске врлине и зато он ставља љубав на прво место. Љубав а не суд. А човек хоће да суди. А у љубави је сав богочовек Христос. Где је Христос ту је љубав, и ту је у исто време и суд. Не суд којим Бог човека, него суд којим сам човек осуђује себе или његова дела га осуђују. Да не би судили другоме, једини је спас од тога да ходимо Духом Светим како је ходио Свети Јефрем Сирин. Ходимо ли Духом Светим или живимо нећемо онда извршавати своје жеље, телесне, и нећемо извршавати своју вољу и испуњавати своју вољу, него ћемо испуњавати Вољу Божију. Човек је потиснуо вољу Божију да се врши воља човечија. Да се не би у нама извршавала та жеља телесна, треба да се сетимо речи светог Апостола Павла јер тело жели против Духа, а Дух против тела. То значи да је човек у сталној борби духовној, ако се војник не бори у рату, страдаће на првом положају, онај који се бори он има веру да ће се изборити и да ће Бог победити зло. Зато јесте речено да је највећи победник онај који победи себе. Горди човек не може да схвати да мора да победи себе. Горди човек је заузет тим мислима како другога да победи а не можеш другога победити док не победиш себе. Ако тражимо Светога Духа и ако допустимо да нам Дух Свети води и руководи биће нам све лакше и да показујемо љубав према другоме. Ако нас не води Дух Свети води нас Дух овога времена и наш дух, и онда ми се руководимо својим духом. Какав је човеков дух ако нема у њему Духа Божијега? То је дух који те не може одвести да чиниш добро него зло. Дакле, браћо и сестре зато нам треба да имамо ту саможртвену љубав коју је имао Свети Исак и само по тој жртвеној љубави могу да се препознају хришћани. То што подносимо једни друге са љубављу помаже нам да уживамо у миру и јединству са Богом са собом и са другима, јер љубав се жртвује управо за друге. То је најбољи пример Господ Христос који је рекао: “Нема веће љубави него да ко живот свој положи за другога” Ако ниси спреман да положиш живот свој за другога промашио си свој живот. Зато ми кажемо када некога заиста волимо и душом и срце, зар ми не кажемо ја бих дао за њега живот. То је хришћански. Човек бира кога ће да воли и он одабира онога који је као и он. Он ће да воли онога који му повлађује и онога који му зло чини. Тражи саборце своје и такав је човек окружен тим људима а док је за тога човека непријатељ који му укаже на грех. Зашто? Зато што грех одваја човека и од Бога и од себе самога и од другога. Христос је дао свој живот за нас, ми треба да се жртвујемо не тражи Бог да ми гинемо. Него да се жртвујемо у хришћанским врлинама. Да се жртвујемо и да уложимо труда подвига и љубави браћо и сестре, и онда ћемо доћи до једног заиста дивног унутрашњег расположења. Човек који има то расположење у себи све што се око њега догађа чак и највеће зло он ће остати духовно расположен. Јер је он сав себе предао Богу, и зна да ако се искрено предаш Богу неће Бог дозволити да страдаш па не знам каква искушења да те сналазе, ако верујеш у Бога онда треба да верујеш да неће допустити искушења која не можемо носити. Ако се не ослањамо на Христа, а онај који се ослања на себе тај се на Христа не ослања. Ми треба да знамо да је Бог љубав, а ко је од љубави одгојен од Бога је одгојен. Ко је задобио љубав он је задобио Бога самога. Није довољно да знамо да је Бог љубав, јер апостол Павле каже: “Знање надима а љубав изграђује”. Голо знање о Богу без љубави према њему одводи човека у гордост а човек ако уђе у гордост он улази у све оно што човека одваја од Бога и од њега самога. Онај који је задобио љубав он је задобио Бога он је отуђен од Бога, зато треба да знамо да љубав изграђује тако што љубав не гледа своју корист него корист другога. Ако ја волим некога зато што ћу имати интерес што ми често пута такву љубав спроводимо, ту љубави нема. Љубав се жртвује и даје. Онда када тако дајеш онда све добијеш јер си добио Бога. Нека нам Господ помогне и молитве светог Јефрема да знамо да смо ми од јуче ушли у Васкршњи пост, недеља митара и фарисеја јер је свет управо подељен на митара и фарисеја, и од јуче је и настао и пост и под духовни пре поста телесног. Нека нам свети Јефрем помогне да запостимо не само телом него и душом да запостимо браћо и сестре да се трудимо да постанемо бољи људи јер пост чисти и душу и тело човеково.

Бог вас благословио!”

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

У наставку свете литургије Високопреосвећни митрополит је причестио верни народ сведочећи једнодушност у молитви и вери.

ђакон Александар Ђорђевић