Преосвећеном владики саслуживали су Архијерејски намесник крагујевачки протојереј-ставрофор мр Рајко Стефановић, Архијерејски намесник опленачки протојереј-ставрофор Миладин Михаиловић, ректор крагујевачке Богословије протојереј-ставрофор проф. др Зоран Крстић, јереј Урош Костић, протођакон Иван Гашић и ђакон Саша Павловић.
За певницом су појали ученици крагујевачке Богословије.
После прочитаног јеванђелског зачала о исцељењу одузетог, благословом Његовог Високопреосвештенства, богонадахнуту беседу је произнео јереј Урош Костић, сабрат храма Светог великомученика Димитрија, рекавши између осталог да је за човека пролеће време када ради, а за нас хришћане време када радимо на неком другом пољу односно на пољу наше душе.
“Свети Оци нам, управо, кажу за Свети пост да је то пролеће душе и да је то време када душа треба да процвета и донесе неки свој род. Уколико се човек препусти лењости и страстима овога земаљскога живота и ужива у њима, заборављајући на свој позив, десиће се и са његовом њивом да ће она брзо зарасти у коров и да никакав род, на крају, неће донети. За таквог човека Господ каже да је зли лењи слуга. Насупрот њега стоје они вредни домаћини који користе ово време за рад. Уколико време Великог поста не искористимо на спасење и не порадимо на себи догодиће се исто ово што се догодило младићу из ове данашње јеванђелске приче. Он није био одузет од рођења већ је свој живот проводио у немару и у једном моменту је дошло до парализе где није могао да покреће своје руке и своје ноге. У једном таквом стању одузетости можемо само претпоставити шта су биле његове жеље. Наравно да је имао жељу да прохода и врати се нормалном животу али сигурно је имао, под утицајем духа таме, и оне помисли да живот и нема неку вредност и да једва чека да умре. У то време у његовој непосредној близини је био нико други него Животодавац наш и Спаситељ и Избавитељ наш Господ Исус Христос који је у Капернауму у једној кући проповедао Јеванђеље. Четворица пријатеља овог одузетог човека, покренути истинском вером, где на првом месту стављају ближњега, а не самога себе, узимају га са све оном његовом постељом и носилима крећу ка Исцелитељу”.
У страху Божијем, са вером и љубављу, многобројни верни народ је приступио Светој Тајни Причешћа, а на крају свете Литургије преосвећени владика је поделио благослов и иконице окупљеном народу.
Ђакон Саша Павловић
