Чтецирали су Стефан Радисављевић, Марко Гаљак, Александар Цалић и Огњен Влашковић.

На Литургији је одговарао хор саборне цркве са диригентом оцем Драгослав Милованом.

Након прочитаног јеванђеља Митрополит се обратио сабраном народу:

“Христос васкрсе, браћо и сестре! Нек је срећан и Богом благословен данашњи празник!

Данас смо се сабрали да прославимо предивног и великог угодника Божијег, великог молитвеника, великог страдалника, кроз искушења које је имао. Нека је благословено наше данашње сабрање, да литургијски, кроз принос, принесемо благодарност Богу, у славу Божију, а у част преподобног оца нашег Јоаникија.

Ми се, браћо и сестре, још увек налазимо у Васкршњој радости. Још увек смо испуњени радошћу васкрсења Христовог из мртвих, јер је његово васкрсење темељ наше вере, наше наде, наше победе над тројединим непријатељем, како је рекао св. Апостол Павле, а то су заправо три непријатеља - грех, смрт и ђаво. Када верујемо у васкрсење Христово, ми верујемо у истину. Сам Христос је рекао: „Познајте истину и истина ће вас ослободити“. Од чега нас то истина Христова ослобађа? Ослобађа нас првенствено од нас самих, од наше гордости, наше сујете, наше саможивости и наших заблуда, у које упадамо на овакав или онаков начин, из оваквих или онаквих разлога. Због тога треба да упознамо себе и да признамо себи себе. Док не признамо да смо грешни, нећемо се ни покајати. Док не видимо своје грехе, ми ћемо стално гледати грехе других и осуђивати их. Узимаћемо суд Божији у руке наше и осуђивати друге, а према себи бити снисходљиви.

Овај храм и ми сабрани у њему, прослављамо данас светога Јоаникија, девичког чудотворца, који је управо спознао Христа тако што је, првенствено, кроз веру уселио Христа у себе. Вером је живео, вером ходио, вером у Бога чинио чуда, и за време живота, а и до дана данашњега. Све док не спознамо Христа, док Христа вером не уселимо у себе, нећемо живети по Христу, већ по себи. Нећемо поштовати ни заповести Божије, него ћемо живети по неким својим неким. На такав начин не можемо да се спасимо.

Овај празник данашњи, светог Јоаникија Девичкога, је празник свих нас који се сабирамо и окупљамо у овом храму јер нас светлост живота, којим је живео свети Јоаникије, привлачи к себи, онако као што матица привлачи пчеле своје уз себе. Толико векова његов свети гроб, са његовим светим моштима, у Манастиру Девичу, призива, сакупља и окупља све оне који верују у Бога и који верују у светитеља Божијег, светог Јоаникија. Као што, верујем, сви знамо, многобројна су и непрекидна, све до данас, чудеса светог Јоаникија, чињена Богом, преко његових светих моштију, преко његовог светог тела, свим људима. Нису у питању само православни људи, не ни само православни Србим, него и други иноверни, инославни народи, и Шиптари, и муслимани. Има и међу Шиптарима, Богу хвала, доброг народа, као што у сваком народу, има доброг народа. Гледао сам својим очима, како су, бар онда, а верујем и данас, исти ти Шиптари долазили на гроб светог Јоаникија, тражили помоћ и добијали је. Бог не гледа ко је ко, већ какво је срце у човека, односно ко је у срцу човеку, Бог или онај други. Свети Јоаникије непрекидно исцељује, од различитих болести, све оне који му са вером прилазе и моле се на његовом светом гробу.

Нека је данас срећна слава овоме светоме храму, срећан празник данашњи и да нам свети Јоаникије свима буде заступник пред Богом, што и јесте, уколико ми верујемо у Бога и у његове светитеље. То је и у исто време наш позив да се угледамо, на веру светог Јоаникија, да своју веру ни за шта не продамо, не само на речима, него и у пракси. Сигурно да нико од нас неће да каже: „Ја не бих никада продао своју веру“. Нажалост, било је и таквих, а има и данас. „Продао је веру за вечеру“. Али ми не продајемо веру када нисмо једни против других. Ми не издајемо ни Христа, када не мрзимо једни друге, када нећемо да елиминишемо једни друге, када не мислимо да нисмо потребни једни другима. Потребни смо. Дивна српска изрека каже: „Дрво се на дрво ослања, а човек на човека“.

Ми се угледамо на светог Јоаникија када праштамо једни другима, када смо свесни да смо грешни, да имамо потребу да се кајемо, да имамо потребу да молимо Бога да нам он помогне да чинимо добро, да учинимо оно што не можемо. Често не можемо да учинимо добро. Зашто? Због слабе вере. Зато што смо често горди и сујетни, самољубиви, самоуверени и самохвалисави. Ако тако чинимо и ако тако живимо, нама је у ствари помрачен ум, а срце хладно. У хладном срцу не борави Бог. На хладном камену не може ништа да израсте. Треба да загрејемо срце и душу нашу вером, вером јеванђелском, вером цркве, вером светих отаца наших.

Ми се угледамо на светог Јоаникија, када грлимо једни друге, када певамо ону радосну песму васкрсења, где кажемо: „Браћо, праштамо свима ради васкрсења“. Праштамо коме? Праштамо и онима који нас мрзе и онима који нас не воле. Наше је да праштамо и тим мрзитељима нашим, онима који о нама говоре најцрње и најгоре. Ви сте сведоци и чујете како многи данас устају на цркву своју. Многи хоће да исправе цркву и појављују се и показују се као неки теолози, а т од теологије не знају. Они хоће да кажу шта треба да ради свети архијерејски сабор, шта треба да ради свештенство, а најчешће ни у цркву не долазе.

Како је свети Јоаникије постао овако велики угодник и светитељ Божији? Постао је тако што је на првом месту испуњавао оне две заповести - љубио је Господа Бога свога, свим срцем својим и другога као себе самога. Постао је светитељ Божији, тако што је на себе применио сва ова блаженства, о којима смо данас овде чули из светог јеванђеља. Он није завађао човека са човеком и народ са народом, него мирио. Био је миротворац, јер је имао мир Христов у себи. Онај који нема мира Божијег у себи, он је сав у немиру и шири га око себе. Онај који има мира Божијег, он мир шири и на оне који су око њега. Имао је чисто срце и у њега је сместио Бога. Бог га је зато прославио, да чудотвори благодаћу Божијом кроз његове свете мошти, кроз његово свето тело, до дана данашњега. Молимо се, браћо и сестре, светом Јоаникију, да се моли за род људски и да завлада мир на Косову и Метохији, где данас његове свете мошти почивају! Молимо му се да се моли да људи виде и схвате да зло не може донети добро!

Треба да чинимо добро увек! Свети Апостол Павле је рекао: „Добро чините да вам се не досади“. Често говорим: „Добра никад није много, а зла једна кап је огромна“. Једна зла мисао рађа хиљаду ружних речи, а ружне речи рађају хиљаде лоших дела. Зато, данас, о његовом дану, и о прослави данашњега дана и овога храма, да се молимо да молитвама светог оца нашег Јоаникија Девичког, чудотворца, да Господ исцели све нас. Треба да се молимо да нас на првом месту исцели од неверја, страсти наших, наше гордости и од греха, и да га замолимо да и нама Господ подари Царство Небеско, онако како је подарио Светом Јоаникију и свим угодницима Божијим. Сви ми, који смо крштени, који смо чланови цркве, смо потенцијални светитељи. Крштен си - ти си позван на светитељство, што ниси, немој да кривимо ни овога, ни онога, већ себе.

Нека је срећан и благословен дан данашњи и наше сабрање, да видимо једни друге, да сретнемо једни друге, да видимо лице једни другима и да заблагодаримо Богу на свему и што је данас, овде, са нама, прота Владимир, из наше православне Цркве Словачке, који се са нама моли Богу, и да га замолимо да пренесе свом народу, да се моли за наш народ, а ми ћемо се молити за православни народ.

Бог вас благословио!”

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

Након Литургије Високопреосвећени Митрополит шумадијски Јован је поводом храмовне славе пресекао славски колач у присуству великог броја верника који су се причестили Телом и Крвљу Христовом.

Ручак су је припремила овогодишњи колачари Дејан и Александар Нови са породицом.