Хор „Света Анастасија Српска“ из Аранђеловца је данас прославио своје крсно име а уз њега су својим појањем ово молитвено славље увеличали и Србски Православни појци из Београда.

Са благословом Митрополита Јована данашњу беседу је изнео и њоме укрепио окупљени народ јеромонах Јован (Прокин):

„„Ево Женик долази у пола ноћи, блажен је слуга којега нађе будна, а недостојан је онај којега нађе да спава“.

Драга браћо и сестре, непосредно пре него што ће поћи на своје страдање Господ нам Говори о свом Другом доласку, говори о Суду и о Царству Божијем и оставља нам једну заповест, заповест „Стражите, стражите јер не знате ни дана ни часа када ће Син Човечији доћи“. Наша Света Црква, ево данас на Светој Литургији нашем созерцању предлаже управо ову причу о десет девојака, пет од њих биле су мудре, а пет луде. Свети Јован Златоусти тумачећи ову причу каже: „Црвеним се, стидим и ридам када чујем за луду девојку, како је могуће да она који је толики подвиг поднела, она која се надметала са самим небеским силама и телом својим до небеса достигла, чује најстрашније речи које било који човек може да чује од Господа, а то су речи: „Не познајем вас...““. Оне су остале напољу иза затворене ложнице, лупале су „Господару, господару, отвори нам“, али како у својим светиљкама нису имале уђа, чуле су дакле те речи које ни један човек не би желео да чује, јер те речи, равне су самом паклу. Свети Јован Златоусти каже: „Девственост јесте пламен, а милосрђе јесте уље којим се тај пламен разгорева“. Као што је да би пламен горео потребно уље, тако уколико нема дела милосрђа, уколико нема дела љубави, према свакоме потреебитом, онда ни девственост сама по себи не изводи пред Господа.

Тако велика врлина о којој су послаи и говорили сви Свети Оци, говорећи о красоти девствености, видимо према речима Светог Владике Николаја, да често може бити повод за гордост, сама по себи, девственост не значи ниста јер је гордост обесмиљава. Да ли су се ове девојке преузеле над другима који ту врлину девствености нису сачували или су оне управо сачувале ту врлину због тога што су пре тога биле горде, ми не знамо, могуће да је у питању и једно и друго, међутим оно што знамо, што нам Господ открива јесте да нису имале уља у својим светиљкама, односно нису имале милосрђе, односно оно благо којим се небо купује. А која је цена или вредност тог блага којим се небо купује, каже Свети Јован Златосути, ако имаш један новчић, ти подај оном који је потребит и који је сиромашан, Господ није одредио цену, дај колико можеш како се ти не би изговарао својим сиромаштвом, ако ли немаш новчић, а ти му подај чашу воде, јер заиста вам кажем да који напоји једнога од ових малих, чашом студене воде, неће му пропасти плата. Ако немаш ни чашу студене воде, а ти онда ридај и плачи над њим над његовим и својим гресима, а ако ли немаш ни сузе, а ти се онда барем помоли за њега, толико може свако од нас. Дај хлеб да би примио Рај, дај пролазно да би добио непролазно, дај оно што је смртно како би задобио бесмртност. Често се ми понашамо тако да када видимо да негде око неких материјалних блага, да се даје некаква акција, дакле да се нешто прима по некој ниској цени, ми смо тада врло реносни, све друго запостављмо како бисмо то отишли и задобили, а када Господар Живота даје нама поприлично јефтино, али не зато што је Царство Божије јефтино, него зато то је Он неизмерно човекољубив, даје своје Царство, е онда ми нисмо тако ревсносни, онда смо лакомиследни и преко тога олако прелазимо.

Упитаће се неко, па зашто онда данас кад прослављамо Преподобни мати Анастасију, која је толику децу израђала, наша Света Црква нама управо говори о дару девствености и милосрђу, нека се нико не чуди због тога што одговор налазимо у њеном кондаку, „у честитим браку, целомудреност си сачувала“, видимо дакле да она није сачувала само чистоту тела, него је сачувала чистоту и тела и душе, па ако је било могуће Господу који је Пресвету Богородицу, како певамо и њеном у кондаку, чинио оном која је и у рађању сачувала девство, онда је благодаћу Духа Светога могуће и оној која је рађала у честитом браку, опет по благовољењу благодати Суха Светога, да обнови и сачува девственст, ако не ону физичку у физичком смислу, онда сигурно девственост и целомудреност у духовном смислу. Због тога у тропару Преподобне мајке Анастасије, чујемо да је управо она родила свећњак рода нашега, и не само да је родила, него она и сама била тај свећњак. Приликом Другог Господњег доласка, када ће се према речима Господњим Сунце помрачити и месец своју светлост изгубити и звезде са небеса пасти, у том мраку једини пут и једини начин да изађемо Женику у сретање биће уколико будемо имали уља у својим кандилима душе и уколико будемо имали светлост којок ћемо прићи Господу.

Како да се не сетимо на данашњи дан када прослављамо преподобну мајку Анастасију свих оних светих, узоритих жена и мајки о којима читамо из житија. На првом месту да поменемо протрочицу Ану, мајку пророка Самуила у Старом Завету, потом Јелисавету, мајку Јована Крстеитеља, Ану мајку пресвете Богородице, Антусу, мајку светог Јована Залтоустог, Нону, мајку Светог Григорија Богослова и тако редом о којј год да читамо, видимо колико је она била важна у животу светитеља. За свакога од њих ми можемо упутити оне речи које је једна жена из наода упутила Господу повикавши „Блажена је утроба која те је носила и дојке које си сисао“. Није Свет Анастасија постала Света и преподобна смао зато што је била мајка Светога Саве и Светога Симона монаха, колико је она учествовала у њиховој светости, толико су и они учествовали и то њено учешће и тај утицај, заиста су велики и неупитни.

Чеситајући вам вашу храмовну славу, вашем свештенику, вама, хору нашем црквеном, у име нашег Високопреосвећеног Митрополита, свештенослужеће браће, свештеника и у своје лично име, желим да вас позовем да се сви молимо преподобној матери нашј Анастасији, да се угледамо на њу, на начин на који се она угледала на Пресвету Богородицу, да се моли Пресветој Богородици за нас, јер знамо да много може молитва матерња да учини пред милосрђем Владике и да и ми једнога дана чујемо речи нашега Господа: „Добри и верни слуго, уђи у радост Господара својега“. Амин.“

Беседа јеромонаха Јована (Прокина), професора крагујевачке Богословије

Након Свете Литургије уприличен је крсни ход око храма после кога је Митрополит пререзао славске коначе данашњим свечарима и домаћинима данашње храмовне славе који су потом у порти храма уприличили Трпези Љубави и њоме почастили све окупљене вернике.

протонамесник Немања Искић