Устројавањем монашког живота у овој древној светињи поред манастирског саборног храма пропојала је и капела коју смо благословом нашег Господина Оца и Архијереја Јована наименовали у част овог дивног међу светима горепоменутог Оца нашег Јоаникија. Како то вазда у нашим манастирима бива, скромно и искрено дочекали смо драге нам госте, понајпре браћу свештенике и који су принели бескрвну Евхаристију и помолили се Богу скупа са верним народом за мир и благостање свега света, а понајпре за крепко здравље Преосвећеног Г. Јована, Првојерарха Цркве у Шумадији. На Литургији којом је началствовао Високопреподобни игуман ћелијски Г. Макарије, јеромонах, саслуживали су Високопречасна Господа Презвитери: Слободан Раковић из Раниловића, Бранислав Борота из Аранђеловца, Марко Стевановић из Поповића и Никола Симић из Жабара. Славље су увеличали и Господа Игумани: сисојевачки Јован, денковачки Серафим и сариначки Јустин, као и отац Иван Теодосић, парох венчански који је лепим појањем предводио певницу. Отац Макарије у краткој, али садржајној беседи потсетио нас је на припадност Христу опоменувши на неправославно истицање нације изнад вере. Након Литургије где смо се причестили Божанским тајнама, пререзан је колач и освећено кољиво. У пријатном и богоугодном разговору након трпезе љубави остало се до касног поподнева на радост домаћина и у славу Свете Тројице и свештени спомен Светог Јоаникија.

Нека би дао моћни Бог да овај добар почетак буде темељ даљем окупљању под окриљем Светих Арханђела и омофором Светог Јоаникија, чије славе да нам се подари макар стоти део. Братија светоарханђелска у благодарности што је удостојена толике части и радости остаје свагда вољна да широм отвори врата свога срца свима који походе ову светињу и у њој мир траже и граде.