Угледамо се на њега, и још увек нам не успева да га достојно следимо. Читамо га већ деценијама, а још га нисмо прочитали. Данас, после објављених хиљаде и хиљаде страница његових текстова, нема тог Србина, нема те институције која је успела да Владикино дело протумачи у целости и да га на прави начин прикаже јавности. Он, који је Свети и који је због тога тајна, као да нам из дана у дан нуди по мало својега новог и као да чека. Чека нас, своје Србе, стрпљиво нас чека.
Да ли смо га достојни? Да ли смо спремни да откријемо какви смо ми, Срби, били према Светом Владици Николају, колико смо га ценили и колико смо га издавали? Колико нас има спремних да следимо његов многострадални живот? Лако је цитирати Николаја, то може свако, али колико нас је спремних да волимо Христа како га је Николај волео, колико је нас спремних да Светотројичном Богу верно служимо и да испред непријатеља својих посведочимо: Не верујем да Бог постоји, ја то – знам! Колико нас има спремних да љубимо род свој, а да ни у једном тренутку другим народима не чинимо оно што не желимо да они нама чине?
Ипак, ту смо, на Николајевом путу! Његови Срби га следе! Народ га је прославио, Црква га уписала у календар Светитеља, али немојмо мислити да смо далеко одмакли на Николајевом путу. Тек смо на почетку!
Нови број Двери српских, посвећен Светом Владици, открива нове детаље из Владикиног живота: открива порекло фамилије Велимировић, открива Николајеву храброст као војног свештеника за време Првог светског рата, открива његову преписку са Светим Јованом Шангајским и ђенералом Дражом Михаиловићем, као и нове детаље око његове „мистериозне“ смрти. Трудом оца Велибора Џомића добили смо прецизније односе Владике Николаја и Владике Дионисија, сазнајемо да је Дионисије дао да се тело Владике Николаја – балсамује, али то светогрђе, чудом Божјим, није се примило! Сазнајемо да је над Патријархом и Владиком Николајем у Трсту заиста покушан атентат, сазнајемо какви су били тамнички дани у логору Дахау. Откривамо до сада необјављене и мало познате текстове Николајеве, ново благо које нас плени дубином својих мисли: о светској кризи (као да је данас писан), о омладинском песимизму, о средњем друштвеном систему, о аветима људске цивилизације, о национализму Светог Саве…
Годинама најчитанији писац у српском народу, а још увек непознат! Ваљда тако треба! Неопходан је напор свих нас у његовом откривању, у опстајању на Николајевом путу. Овај број Двери српских посвећен Светом Владици Николају само је један мали корак на том путу! Будите и ви део њега!
Бранимир Нешић, главни и одговорни уредник Двери српских
