Повод за ово Литургијско сабрање био је прослављање св. деспота Стефана (Слепог), сина деспота Георгија Бранковића, оснивача и ктитора ове светиње. Са благословом Владике Јована овај дан је установљен као ктиторска слава манастира Брезовац и први пут је свечано прослављен. Радост и красота Литургијског сабрања била је увеличана и чином пострижењу у малу схиму настојатеља ове обитељи, синђела Саве (Богдановића). Сабрани народ је имао прилику и благослов Божији да присуствује овом дивном и ретком чину и да се заједно са о.Савом моли Господу за његово утврђење и спасење у чину мале схиме.

Обраћајући се о. Сави и верном народу, Владика Јован је очински говорио о монашком чину и свим радостима и тескобама које он доноси, али је и истакао да монах није ништа друго до савршенији хришћанин од мирјанина. Задатак и циљ свакога хришћанина, а посебно монаха, јесте спасити себе, а спасавајући себе ми спасавамо и оне око себе, наше ближње. Владика је посебно истакао да је ово монашење можда прво, или је прво после неколико векова, које је обављено у овом манастиру и да је то велика радост и благослов Божији над целим српским народом, јер је народ у коме има монашења потпун народ.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована у манастиру Брезовац

Након свете Литургије пререзан је славски колач и Владика је учествовао у заједничкој трпези са свештенством, монаштвом и народом, благословивши да убудуће манастир Брезовац носи старо име Венчац.