У току свете литургије, на малом входу, Преосвећени Владика је одликовао протојереја Радивоја Митровића правом ношења напрсног крста, за његов четрдесетогодишњи рад на њиви Господњој.

Владика је у својој беседи истакао да је много гладних и жедних душа људских који желе да чују реч Божију. Зато је потребно добрих посланика који ће проповедати реч Божију, који ће ту реч сведочити својим животом. У наставку, Епископ је говорио о литургији која је Богојављење Христово на коју смо позвани да се причестимо али пре тога морамо поднети жртву кроз покајање које је по речима светих отаца равно Васкрсењу. Владика је даље говорио о дужости народа да се моли за свог свештеника. Само онај који се моли је прави теолог, јер ко се моли непрестано нема времена да мисли о злу. Ко се моли он је у сталној вези са Богом и пун је љубави и има мира у себи. Мир нам је данас, каже Владика, преко потребан и он нам доноси радост. Само онај који има мира и љубави не гледа на другога са висине и увек ће бити срећан и Богом благословен.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована у Вранићу

У току литургије причестио се велики број народа и деце. После свете литургије, приређена је трпеза љубави после које су се смењивали беседници који су са речима, пуним љубави, похвалили четрдесетогодишњи, пастирски рад проте Радивоја Митровића који одлази у пензију и даривали га пригодним поклонима. Након тога, Владика је обишао црквени музеј и Матића кућу, што је дугогодишњи труд и дело проте Радивоја. Протојереј-ставрофор Радивоје Митровић рођен је у Медошевцу, 27. јула 1946. Основну школу је завршио у Вреоцима, a богословију и Богословски факултет у Београду, где је апсолвирао и на филозовском факултету. На парохију је ступио 27. октобра 1969. године у селу Вранић и Мељак.

У току парохијске службе обновио је цркву, саградио нови парохијски дом, музеј, вајат и обновио живу цркву и пре свега црквени хор, који је понос бељаничког намесништва.