У својој беседи Владика Јован је подсетио на лик и дело Краљице Марије. И у данима изгнанства она није заборавила свој народ. Користила је сваку прилику да помогне, иако је то било време прогона династије Карађорђевић. Љубављу и смирењем показала је како треба да изгледа живот сваког хришћанина, на шта нас и позива Свето Јеванђеље, рекао је Првојерарх шумадијски у дому Карађорђевића на Опленцу.
Беседа епископа шумадијског и администратора крушевачког Г. Јована
Марија Карађорђевић, рођена у месту Гота, замак Котрочени, близу Букурешта 9. јануар 1900. године/27. децембар 1899. године, била је југословенска краљица.
Била је друга ћерка румунског краља Фердинанда Хоенцолерна (1865—1927) и румунске краљице Марије (1875—1938), принцезе од Велике Британије и Ирске, синовице енглеског краља Едварда VII и унуке краљице Викторије. Маријина бака по мајци је била чувена лепотица, велика кнегиња Марија Александровна, сестра руског цара Александра III, а деда по мајци јој је био Алфред, војвода од Единбурга — други син британске краљице Викторије.
Била је веома образована. Пре удаје имала је титулу принцезе Велике Британије и Северне Ирске, као праунука краљице Викторије. За време Првог светског рата радила је са мајком у болници, негујући рањенике. Пошто се звала исто као и своја мајка, била је позната и по надимку Мињон.
Удала се за југословенског краља Александра I Карађорђевића дана 6. јуна 1922. године. Са њим је родила три сина:
- краљ Петар II Карађорђевић (1923—1970)
- принц Томислав Карађорђевић (1928—2000)
- принц Андреј Карађорђевић (1929—1990)
После убиства краља Александра у Марсељу, 9. октобра 1934. остала је да се брине о синовима и спрема Петра да преузме краљевску улогу када постане пунолетан. Када је краљ Петар II ступио на власт 28. марта 1941. она је постала краљица-мајка.
Била је веома омиљена у српском народу. У традиционалном друштву тадашње Србије, била је узор смерне супруге и мајке. Била је активна у добротворним организацијама. Умрла је 22. јуна 1961. у Лондону и сахрањена у Краљевском гробљу Фрогмор у Виндзору.
ђакон Остоја Пешић