ПЕДЕСЕТОГОДИШЊИЦА ОД УПОКОЈЕЊА КРАЉИЦЕ МАРИЈЕ KAРАЂОРЂЕВИЋ ОБЕЛЕЖЕНА НА ОПЛЕНЦУ

ПЕДЕСЕТОГОДИШЊИЦА ОД УПОКОЈЕЊА КРАЉИЦЕ МАРИЈЕ KAРАЂОРЂЕВИЋ ОБЕЛЕЖЕНА НА ОПЛЕНЦУ Поводом педесетогодишњице од упокојења Краљице Марије Карађорђевић, Његово Преосвештенство Епископ Шумадијски Господин Јован служио је 22. јуна 2011. године, у храму Светог Ђорђа на Опленцу Свету заупокојену Архијерејску Литургију а у продужетку и парастос Њеном Величанству.

У својој беседи Владика Јован је подсетио на лик и дело Краљице Марије. И у данима изгнанства она није заборавила свој народ. Користила је сваку прилику да помогне, иако је то било време прогона династије Карађорђевић. Љубављу и смирењем показала је како треба да изгледа живот сваког хришћанина, на шта нас и позива Свето Јеванђеље, рекао је Првојерарх шумадијски у дому Карађорђевића на Опленцу.

Беседа епископа шумадијског и администратора крушевачког Г. Јована

Марија Карађорђевић, рођена у месту Гота, замак Котрочени, близу Букурешта 9. јануар 1900. године/27. децембар 1899. године, била је југословенска краљица.

Била је друга ћерка румунског краља Фердинанда Хоенцолерна (1865—1927) и румунске краљице Марије (1875—1938), принцезе од Велике Британије и Ирске, синовице енглеског краља Едварда VII и унуке краљице Викторије. Маријина бака по мајци је била чувена лепотица, велика кнегиња Марија Александровна, сестра руског цара Александра III, а деда по мајци јој је био Алфред, војвода од Единбурга — други син британске краљице Викторије.

Била је веома образована. Пре удаје имала је титулу принцезе Велике Британије и Северне Ирске, као праунука краљице Викторије. За време Првог светског рата радила је са мајком у болници, негујући рањенике. Пошто се звала исто као и своја мајка, била је позната и по надимку Мињон.

Удала се за југословенског краља Александра I Карађорђевића дана 6. јуна 1922. године. Са њим је родила три сина:

краљ Петар II Карађорђевић (1923—1970)
принц Томислав Карађорђевић (1928—2000)
принц Андреј Карађорђевић (1929—1990)

После убиства краља Александра у Марсељу, 9. октобра 1934. остала је да се брине о синовима и спрема Петра да преузме краљевску улогу када постане пунолетан. Када је краљ Петар II ступио на власт 28. марта 1941. она је постала краљица-мајка.

Била је веома омиљена у српском народу. У традиционалном друштву тадашње Србије, била је узор смерне супруге и мајке. Била је активна у добротворним организацијама. Умрла је 22. јуна 1961. у Лондону и сахрањена у Краљевском гробљу Фрогмор у Виндзору.

ђакон Остоја Пешић