Трпези љубави присуствовали су епископи бачки Иринеј, осјечкопољски и барањски Лукијан, шумадијски Јован, захумско-херцеговачки Григорије, кручевачки Давид, умировљени захумско-херцеговачки Атанасије и викарни моравички Антоније.

Честитајући митрополиту Николају велике јубилеје, патријарх Иринеј је истакао да је пресрећан што је имао прилику да присуствује овој свечаности владике Николаја.

Његова светост, коме је митрополит Николај у знак захвалности за долазак на прославу поклонио архијерејску одежду, рекао је да му је драго што владика Николај прославља ове јубилеје, јер су пријатељи и познају се из младих дана када су заједно изучавали школе.

Патријарх Иринеј поздравио је присуство свечаности представника Католичке цркве и Јеврејске заједнице, изразивши жаљење што нема и представника Исламске заједнице у БиХ, “који су наша браћа”.

“Доста је било рата и мржње. Вријеме је да се окренемо миру и љубави” – истакао је патријарх Иринеј, додајући да је митрополит Николај доста учинио на помирењу у БиХ.

Митрополит Николају велике јубилеје честитао је и директор Секретаријата за вјере Републике Српске Јово Турањанин, изасланик предсједника Републике Српске Милорада Додика и предсједника Владе Републике Српске Жељке Цвијановић.

“Поносан сам да сам имао Вашу подршку за посао којим сам се бавио” – истакао је Турањанин који је митрополиту Николају поклонио позлаћено Јеванђеље.

Директор Канцеларије за вјере Владе Србије Милета Радојевић захвалио је митрополиту Николају за све жртве које је поднио заједно са својим народом “у овом тешком и смутном времену”.

“И он и његово свештенство преживјели су тешко вријеме” – рекао је Радојевић који је митрополиту Николају такође уручио пригодан поклон.
У име свештенства и монаштва Митрополије дабробосанске митрополиту Николају јубилеје је честитао протојереј ставрофор Ранко Билинац.

“Од Вас смо научили како се приступа послу, како се човјек цијелим својим бићем ставља у службу Цркве и свога народа, јер Ваш рад и Ваша мисија својствени су само великим и даровитим људима који својим способностима и духовношћу свуда стварају атмосферу оптимизма и повјерења у стварне вриједности живота” – истакао је Билинац.

Прота је навео да се митрополит Николај прихватио свете и апостолске службе у тешком времену када је у Митрополији дабробосанској и цијелој нашој помјесној Цркви постојала велика духовна опустошеност, проблеми и изазови.

“Требало је у том времену, не само настављати оно што су други прије Вас радили или бар започели, него, врло често, ако не и најчешће, почињати од нуле” – нагласио је Билинац.

Прота је истакао да је Божјим промислом у најсудбоноснијем тренутку по српски народ, Цркву и свештенство 1992. године, у страшном вихору рата, када се зло помијешало са човјековом душом и кад је српском народу преко Дрине запријетила опасност од потпуног уништења, митрополит Николај преузео кормило Епархије дабробосанске са сједиштем у Сарајеву.

“Те и наредних година ни Сарајево, ни више од половине своје епархије нисте могли ни видјети ни обићи. Без свога дома, без крова над главом, чинили сте невјероватне напоре обилазећи своју паству, пробијајући се понекад и кроз куршуме и гранате, да би окупили, подарили благослов, храбрили своје свештенство да преживи и да буду достојни свога светога позвања, како би подијелили судбину свога народа. Дијелили сте и добро и зло са својим народом”- навео је Билинац.

Прота је рекао да је митрополит Николај увијек, па и у посљедњем рату, на сваку мржњу одговарао љубављу, па и кад нам је било најтеже.

“Та Ваша огромна животна енергија, жртва, о којој смо ми свештеници често међу собом разговарали и дивили се, давала је и нама велику моралну обавезу да не клонемо духом и да издржимо у свим ратним тешкоћама” – истакао је Билинац.

Милован Бјелица, начелник општине Соколац, гдје је у ратном периоду измјештено сједиште Митрополије дабробосанске, истакао је да митрополит Николај већ више од пола вијека са својим народом и Православном црквом служи Господу, обнавља порушене цркве, подиже и освећује нове богомоље, подиже ниво толеранције и разумијевања међу народима – живи у духу Божанских закона.

“Само је Божије провиђење могло да доведе великог духовника, човјека који је својом благошћу и смиреношћу, даноноћним радом препородио ове крајеве. Градио је нове богомоље, подизао цркве изнова из пепела, учио младе како се постаје добар човјек, враћао заблудјеле својој вјери и православљу” – навео је Бјелица.

Према његовим ријечима Град Источно Сарајево и његове општине морају да буду неизмјерно захвални за оно што је на духовном плану урадио митрополит Николај.

“Митрополит Николај је у поратном времену више од било ког духовника урадио на помирењу народа у БиХ. Добро је позната његова улога у Међурелигијског вијећа БиХ” - рекао је Бјелица.

Извор: Митрополија дабробосанска