Речи ап. Павла да знање надима а љубав изграђује, код нас хришћана имају посебно значење, јер оно што научимо, можемо и заборавити, али љубав је та која нас води у сусрет са Господом. Она од грешника прави праведника, од гордог смиреног, од надменог скромног. Григорије је могао богословствовати о Богу, јер је имао љубави, која је значила потпуну заједницу са Васкрслим Господом. Владајући префињеним, пуним мекости језиком, он расветљава неоснованост аријанских убеђења у области разума и неопходност да се све доведе у сагласје са вером Цркве. Григорије Богослов пружа читав низ вредних указања потребних за познање Бога, у мери у којој се очитава његова делатности у свету. Та указања су неопходна предострожност свима који храбро и трезвено расуђују о непостижној тајни божанства. Молитва, смирење, и стрпљење, одрицања од овоземаљског и истицање намење за уздизање к Богу, удубљивање које Св. Григорије означава као љубомудрије, треба да убеди да се божанско показивање у свету може успешно познати и схватити само када човек, угушивши у себи сва чулна искушења, омогући духу да превагне над телом. Када се човек целовито препусти размишљањима о Богу и када напусти овосветске бриге, када човек не ограничава поље свога духовног стремљења овоземањском интелигенцијом и мудрошћу које спречавају да познамо Бога у Духу и Истини.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

Литургију су својим појањем улепшали бивши ученици Крагујевачке Богословије Свети Јован Златоусту, садашњи студенти Богословског факултета, а домаћин славе је био парох Грошнички са својом породицом протонамесник Душан Илић и Црквеноопштински одбор Грошничке цркве. Након причешћа свих верних и ломљења Славског колача. Отац Душан се са одборницима постарао за трпезу љубави у парохијском дому, где је прослављање храмовне славе мале цркве у Грошници настављено током дана.

протођакон Мирослав Василијевић