Преосвећени владика је после освећења надахнутим речима поучио народ да су цркве без људи само грађевине, а да је жива Црква Христова, Црква људи окупљених на Евхаристији око Тела и Крви Христове, као живог организма Божијег. Подсетио је верни народ да се никада не оглуши о јек звона које позива све на будност и спремност да се одазову позиву Божијем и дођу на службе Божије у Цркви, а нарочито да што чешће буду у Тајнама Христовим и у оној највећој Тајни која је Свето Причешће.
Нимало запажено место међу многим верним људима у цркви заузели су ђаци О. Ш „Јован Поповић“ у Шумарицама који су предвођени својим вероучитељем Марком Арсенићем стојали смерно на молпствију и упијали сваку реч свога архијереја те тако оправдали епитет: „Светосаваца“. Деца су заједно са верним народом на почетку молепствија призвали Бога за Оца и одговарала на прозбе ђакона са: „Господе помилуј“, а сваку молитву епископа су потврђивали са: Амин. Тако се још једном показала веронаука на делу, не као мртво слово давне историје, него као жива реч, Живога Бога, пуна вере, наде и љубави.
Од сада па све док Христос поново не дође још једно звоно више у православном свету, а и у Шумадији позиваће све људе да дођу и виде, све оне које имају уши да чују (Мк 4, 9), а крстови на цркви Светог великомученика Георгија Победоносца сведочиће Страдање, али и Васкрсење и Победу Православља све до у вечност.
Марко Арсенић, вероучитељ