Свети Јован је велико видело које светли људима у тами и осветљава им стазу живота. Бог му је одредио узвишену и деликатну мисију: да припреми народ за дочек Месије. Усековање је празник посвећен успомени на трагичну смрт светог Јована Претече и Крститеља Господњег. По речима преподобног Јустна Ћелијског, Усековање је други Велики Петак. На Велики Петак је Господ разапет и убијен. На данашњи дан је убијен и обезглављен, највећи човек овог света, јер су уста Господа Христа изрекла највећу похвалу о њему: „да је он Највећи између рођених од жена“.

Тумачећи јеванђелско зачало Преосвећени Владика Јован је између осталог рекао: „Из данашњег Јеванђеља видимо да је Христос највећи срцезналац наш, Он зна на шта се у ствари ми устремљујемо. Шта је у ствари наше унутрашње биће, чему је окренуто, и чиме наше унутрашње биће тежи, а да човек у ствари и то не зна. Човек ако је и нечим оптерећен, неком страшћу, ако нажалост то и не осећа, ако се саживео са том страшћу, он осећа да је то оптерећење за њега, ако мисли да му то чак и помаже, и гордост и сујета. Бог зна чиме смо ми оптерећени, и зато је одговорио овом младићу, да ако хоће да буде савршен, треба све да прода и да крене за Господом. Наиме, ако је овај младић споља живео по закону и прописима, шта је он у ствари хтео? Он је хтео што би смо ми данас рекли, један друштвени статус. Да Бог похвали то што он у дубини душе и јесте. Као да Бог не зна шта треба да похвали у човеку. Овај човек то тражи. Он тражи признање. И ми данас најчешће тражимо признање. Тражимо да нас други уздиже. А ми другога хоћемо да обарамо. Е па не може тако, браћо и сестре. Уздигни другога, тебе ће Бог уздигнути. Лакше је браћо и сестре пред Богом и у животу бити понижен, него да друге понижаваш. Када је овај младић чуо да треба да се расатерети онога чиме је он живео, Господ се обраћа апостолима и каже. Лакше је камили прођи кроз иглене уши, него богатоме ући у Царство Небеско. Бог није рекао да је немогуће богатом ући у Царство Небеско, него да је тешко. Зашто тешко? Зато што је он оптерећен тиме. И видите богатог човека, или богатог у страстима или гресима. Он је сав растројен, сав се боји да му неко нешто не узме. И тај богати човек је стално оптерећен, покрашће ме неко. Он због тог страха не види шта је истина, а образ каља често, како каже наш народ. Иако је човек оптерећен, Бог нам не брани да имамо богатство, оно је потребно за наш живот. Богаство само по себи није ни добро, није ни зло. Ако је у добрим рукама, и у добро се усмери, то је добро. Ако је у злим рукама, на зло ће и бити употребљено његово богаство. Зашто то богатство, зашто то среброљубље,све је то сметња човекова да се спасе. Зато што се та страст, богатство, та жеља само да нешто грабимо, заробљује срце човеково. И често због тог богатства, због тог среброљубља, често због тог користољубља, људи чине зло другима, па чак, као и што чујемо, узимају живот. Ето, видимо шта Бог хоће. Да нам помогне, да не будемо робови, јер смо Богом створени, слободни смо, да грешимо, али смо и слободни да чинимо добро. Али, то несрећно користољубље, та несрећна слава човекова, та жеља да ја доминирам, над другим, да се покажем, то нас уништава. Поготово користољубље . Дозволите ми да вам испричам један пример, једну причу. Путују три човека путем и наједанпут наиђу на огромно благо. Узимају га, али настаје мука, како треба да га поделе. Свако од њих би већи део, и напослетку настаје свађа. Предлажу да један од њих оде до града и узме хране да се нахране, не би ли ова двојица мало размислила шта коме припада. Један одлази у град купује храну, али у ту храну ставља отров. Неће он да узме отров, даје њима. А ова двојица смислила паклен план да њега убију, да би њима више остало, јер би онда делили на два дела, а не на три. И шта се догађа? Овога што је узео храну убијају, узимају храну и трују се. Благо, коме је остало? Ономе чије је и било. Ничије. Нека нас Господ и данашње Јеванђеље умудри браћо и сестре, да знамо шта је најважније да тражимо у животу. Нека би Господ и данашњи празник Светог Јована Крститеља помогао нама, да живимо у ономе што је и Свети Јован говорио, у покајању. Да живимо у правди Божијој, да заступамо правду Божију, а не правду људску. Наша је људска правда је слаба. Да се помолимо Богу и Светом Јовану, да се растеретимо свих својих грехова, свих својих страсти, и да идемо за Христом, па ћемо онда осетити сву радост. Бог вас благословио“.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

После Свете Литургије уприличено је послужење.

Срећко Зечевић, протонамесник