У том малом манастиру утврдише се још више у вери, јер су сазнали да је и дотле дошло „стопало“ Светога Саве, њиховог и свесрпског чувара и задивљени са тим сазнањем отпеваше песму Богородици „Достојно јест“ Којој је храм посвећен. Пут их је водио даље ка Ибру и манастиру Жичи где у велелепности тог манастир се утврдише у историји нашега народа која је тако велика и величанствена као и овај немањићки манастир и ту осетише дух Светога Саве који као и давне 1220. говори са амвона Жиче и опомиње о „Правој вери“ коју овај хор са сигурношћу држи и сведочи другима. Манастир Стубал је дочекао децу отворених врата и испричао занимљиву историју о настанку манастира Свете Петке која је не тако давна, али опомињућа за све оне који светињу не поштују. У том манастиру су се осетили као у Јерусалиму јер су вредне руке духовника манастира направиле мали Јерусалим, па су деца била на Аврамовом гробу, брду Синај, пећини Рођења, гробу Христовом, Голготи... Гледајући све то у срца сваког од њих навреше Псалми Давидови које тако радо певају на Литургији. Даље их је чекао манастир љубави небеске и земаљске- Љубостиња. Место сусрета књегиње Милице и кнеза Лазара, место љубави Небеске, јер књегиња ту посвети свој живот Богу, место сталне опомене да без љубави према Богу и ближњима живот нема смисла, а то нам сведоче управо Света Евгенија и Јефимија два стуба манастира Љубостиње.

После малог предаха у Врњачкој Бањи хор „Свети Сава“ врати се пун духовне радости, елана и нимало уморан је су сви били испуњени духовном радошћу ишчекујући наредна поклонича путовања.

Марко Арсенић