Почетна идеја обележавања двестагодишњице Старе јагодинске цркве подразумевала је прикупљање радова еминентних стручњака и објављивање зборника поводом великог јубилеја. Владика је благословио ову замисао, али је предложио да зборник не настане само као скуп прилога познавалаца историје најстаријег јагодинског храма, већ да се уобличи у живом сусрету културних делатника, да остане, како би рекли стари Грци, као траг и дело духовне гозбе, управо оних које је поред знања окупила и љубав према овом граду и простору. Отуд је, морамо да признамо, организовање симпосиона оваквог типа представљало за нас стварни изазов, али сада можемо Владици да захвалимо на томе, јер је ово било једно ново и надахњујуће искуство.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Пре самог Симпосиона, Његово Преосвештенство, Епископ шумадијски, Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију. Епископу су саслуживали Декан Богословског факултета протојереј – ставрофор Предраг Пузовић, архијерејски намесник белички протојереј – ставрофор Небојша Младеновић, протојереј – ставрофор Радослав Станковић, јереј Рајко Рајковић из Ћуприје и протођакони Иван Гашић и Нинослав Дирак уз учешће свештенства беличког намесништва, верног народа, као и хора Старе цркве.

Његово Преосвештенство Владика Јован је започео своју беседу молитвом Светог Владике Николаја: „Господе, спаси мене од самога себе“, јер ако човек тако не посматра свој живот онда у њему Бог не обитава, онда у човеку обитава гордост, мржња, злоба, обитава онај који није са Богом“. И да нас овај храм зове и окупља, скоро двеста година, око Трпезе Госпоње, коју је Господ поставио једном за свагда, да ко се храни стално са ње не осећа духовну глад, која је много тежа и опаснија од телесне глади. „Двеста година овај храм позива да слушамо Реч Божију, јер од Ње живимо, јер је од Ње све постало штоје постало,“ каже Преосвећени Владика. Такође, упозорава шта бива са човеком, када му се разум помути, кад остане без Бога, тумачећи недељно Јеванђеље, када су Гадаринци молили Бога Христа да иде од њих, волећи више оно што је матријално, и да су им свиње биле вредније од Човека Боголиког, од иконе Христове, уместо да буду захвални Богу што су се спасили. Владика даље наглашава да је срце поприште борбе између добра и зла и да се због тога треба молити Богу да нас избави од искушења. Завршавајући своју беседу Преосвећени Владика Јован каже: „ да смо ми данас овде да се причестимо Богом, да нас сачува од сатанског дејства, али и од нас самих“.

Након Свете Литургије Архијерејске Грамате добили су господин Предраг Савић, господин Томислав Станојловић, породица Стојанкић, Компанија ЦРХ и Захвалницу господин Ненад Коларевић, који су својим прилозима себе и своје породице „ узидали“ утемељ нове сале и ризнице храма започете у порти Старе цркве.

Кренуло се затим ка Факултету педагошких наука у Јагодини, где се научни скуп и одржавао. Са знаменостима Старе цркве, Владику и госте, укратко је упознао др Бранислав Цветковић, виши кустос Завичајног музеја у Јагодини, а испред Факултета дочекала нас је Деканица др Виолета Јовановић која је говорила о историјату Факултета педагошких наука, некада Педагошке школе, који је основао Сретен Аџић. Посетиоци су, такође, могли да уживају у изложби еснафских икона, постављене у холу испред зборнице, у којој је приређена и закуска.

Пре почетка научног скупа, хор Факултета је испред амфитеатра све присутне дочекао песмом Оче наш, а Његово Преосвештенство је поздравио песмом Тон Деспотин, док је хор Старе цркве отпевао тропар Архангелима.

Старешина храма, Александар Гајић, протојереј у уводној речи захвалио се Његовом Преосвештенству на указаној љубави и што је благословио одржавање Симпосиона, а Градоначелнику Јагодине господину Ратку Стевановићу, Деканима Богословског и Факултета педагошких наука, присутнима и свима који су помогли овај скуп, почев од покровитеља Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама и Града Јагодине, пожелео добродошлицу и захвалност што су узели учешће и тако учинили да научни скуп има виши ниво.

Градоначелник Јагодине господин Ратко Стевановић је у свом обраћању изрзио задовољство због организовања оваквог догађаја, истичући изузетну сарадњу Града Јагодине и Цркве, изражавајући наду да ће научни скуп довести до неке врсте помирења две династије, Обреновића и Карађорђевића, јер је доста међусобног трвења, које траје све до данас на један други начин.

Симпосион је отворио Његово Преосвештенство, Епископ шумадијски, Господин Јован наглашавајући значај обележавања јубилеја, јер су двеста година зидови Храма упијали молитве, покајања, да је запамтио многе недаће људи и да је пружао и да и даље пружа утеху свима који у њега улазе. Преосвећени Владика је такође истакао побожност Кнеза Милоша, истичући да је сазидао и обновио преко педесет храмова и манастире и на тај начин поставио темеље нововековне Србије.

На првој седници председавајући су били Његово Преосвештенство, Епископ шумадијски, Г. Г. Јован и др Бранислав Цветковић, а предавачи и теме:

• мр Дејан Танић (Историјски архив, Јагодина) - Стварање нововековне Србије (1815-1835)
• др Предраг Пузовић (декан Богословског факултета, Београд) - Ктиторска делатност Кнеза Милоша
• Љубодраг Поповић (Архив Србије, Београд) - Намесништво јагодинско у 19. веку (до 1850)
• мр Небојша Ђокић (Београд) - Из прошлости цркве јагодинске Светог архангела Михаила
• Светлана Мишковић (Историјски архив, Јагодина) - Верска настава у основним школама у Јагодинском округу у првој половини 19. века

Након предавања кренула је дискусија која се углавном одвијала између самих предавача, што је прву седницу учинило још занимљивијом.

На крају првог дана и прве седнице уприличена је трпеза љубави.

Сутрадан, 28. новембра, у 10 сати почела је друга седница.

Председавајући на другој седници били су мр Дејан Танић и Јасмина Трајков, а предавачи и теме:

• мр Добривоје Јовановић (Историјски архив, Јагодина) - Јагодински прота Јован Миловић, учесник Кочине крајине
• Душко Грбовић (Завичајни музеј, Јагодина) - Грађа из Збирке архивалија Историјског одељења Завичајног музеја у Јагодини о Старој јагодинској цркви Светог архангела Михаила
• Нинослав Станојловић (О.Ш. 17. октобар, Јагодина) - Свештеници цркве јагодинске Светог архангела Михаила (1818-1918)
• Александар Милосављевић – Владимир Орбовић (Јагодина) - Свештенство Старе цркве између два светска рата

Председавајући на трећој седници били су Нинослав Станојловић и Светлана Мишковић, а предавачи и теме:

• др Бранислав Цветковић (Завичајни музеј, Јагодина – Балканолошки институт САНУ, Београд) - О “античкој” сполији у храму Светог Арханђела Михаила у Јагодини
• мр Ана Костић Ђекић (Филозофски факултет, Београд) - Стара црква Светог архангела Михаила у Јагодини: њена архитектура и место у владарској идеологији кнеза Милоша Обреновића
• Јасмина Трајков (Завичајни музеј, Јагодина) - Иконостас цркве Светог архангела Михаила у Јагодини
• Вук Даутовић (Филозофски факултет, Београд) - Богослужбени предмети из ризнице Старе јагодинске цркве

Након сваке седнице уследила је дискусија.

Завршну реч одржао је протођакон Нинослав Дирак захваливши се свима, а посебно, у име братства храма, предивној жени, деканици Факултета педагошких наука, професорки Виолети Јовановић, која је на наш први позив предусретљиво одговорила, нудећи нам сву могућу помоћ и подршку, препознајући да се Стара јагодинска црква и Педагошка школа (а данас Факултет педагошких наука) морају посматрати као нераздвојива образовна и духовна целина, односно да они јесу само језгро идентитета и трајања Јагодине као града.

Наредних недеља и месеци очекује нас много посла: припрема и издавање зборника са Симпосиона, затим организовање изложбе икона, завршно са свечаном прославом 200 година Старе цркве (на Аранђелов дан) 2018. године. Потрудићемо се да до тада завршимо и нову ризницу, као и салу како бисмо у том простору могли наставити овакву врсту дружења и поново били, надамо се, добри домаћини.

Нинослав Дирак, протођакон