Владика је у својој беседи поучио верни народ да је важно да будемо спремни за Дан господњи, за који апостол Павле каже да ће доћи као лопов у ноћи, онда када се најмање надамо. Онима који нису спремни за Господа тај дан ће бити страшан, али зато за нас у Цркви тај данби требао да буде дан радости јер то дан нашег поновног сусрета са Господом. У том последњем дану, ми ћемо видети свој живот као на длану. Апостол Павле у својој Химни љубави каже: „…Јер сад видимо као у огледалу, у загонетки, а онда ћемо лицем у лице; сад знам делимично, а онда ћу познати као што бих познат…“ Зато сваки човек треба да живи у радости ишчекујући тај дан. Почетак постојања и свршетак света нису у власти човека, већ у руци Господњој. Они који живе у врлинама до доласка Господњег, преображавају себе и постају део свештеног сабора Цркве Христове. Господ чека, јер је потребно да овај свет сазри, а онда ће доћи Дан Господњи. Бог нас чека сазримо духовно, да духовно прогледамо, да сазримо као људи. Човек не може сагледати духовне обале океана Господњег, али својим животом треба да сведочи да је његова вера у Христа била Истина. Јер шта човек може да зна без Богочовека о свету? Све остало је сакривено, а нама је дато да знамо и разумемо онолико колико нам је потребно за спасење. Да знамо и да се трудимо докле нам је речено, јер ми немамо потребе да се хватамо у коштац са свим животним недаћама, већ да стално, свецелим својим бићем будемо упућени на Христа, на извор Светлости, Истине и Живота.

протођакон Мирослав Василијевић