Беседом на јеванђелску причу о исцељењу капетановог слуге, сабранима се обратио протојереј-ставрофор др Зоран Крстић. Он је истакао да је овај догађај, као и остали које именујемо чудима, излив милости и љубави Божије, пројава Царства Његовог у историји. Прича говори о човеку који је рањен љубављу према своме слузи и његовом апсолутном поверењу у Господа, што су два стуба на којима почива наша вера. Ми верујемо у Онога ко осећа наше ране, ко је рањен таквом љубављу и ми у односу потпуног поверења остварујемо заједницу са Њим. По тој милости, израженој у многобројним даровима, препознајемо и Св. Јована Шангајског и то је потврда да се Божија милост није ограничила на давне векове, већ да се излива и данас. Различити су дарови који су дати појединцима на изградњу Цркве, али је свима нама подједнако дарован највећи дар, а то је Света Евхаристија и њен врхунац, Свето Причешће, дар којим нам Христос дарује самога себе. Сви остали дарови имају циљ да саберу Цркву у Евхаристију, увиру у њу и представљају сада, у историји, знаке будућег, очекиваног, прижељкиваног Царства Божијег, као пуноће живота.

Беседа протојереја-ставрофора др Зорана Крстића, ректора Богословије „Светог Јована Златоуста“

Преосвећени владика Јован је по заамвоној молитви пререзао славски колач породици Борић из Београда, која је након Литургије приредила послужење за све учеснике литургијског сабрања.